Tema ove epizode su okeani u kontekstu klimatologije, a pričali smo o ulozi koju okeani imaju kao deo klimatskog sistema Zemlje, o geološkoj/klimatološkoj istoriji okeana na Zemlji, o tome kako se klimatologija bavi okeanima, o različitim fizičkim, hemijskim i klimatološkim varijablama kojima opisujemo okeane, o dinamici fluida, modelovanju okeana, posmatranjima, merenjima i procenama različitih klimatskih parametara, o okeanskim strujama, o uticajima globalnog zagrevanja na okeane, o okeanskom ledu, topljenju okeanskog leda, zagađenju okeana, mikroplastici i ostalim zagađujućim materijama u okeanima, itd. 

Gost je bio prof. dr Vladimir Đurđević, redovni profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. 

Support the show

Da li postoje vanzemaljci? Da li postoji (inteligentan) život na drugim mestima u Svemiru? Da li smo sami u Svemiru? Ako postoji toliko mnogo mesta u našem prostorno-vremenski bliskom Svemiru, kako to da još uvek nismo naišli na tragove ili ostatke postojanja „vanzemaljaca“ i „vanzemaljskih civilizacija“? Ili, u još poznatijoj i kratkoj formulaciji: gde su svi?

Ovo je u suštini glavno pitanje problema koji nazivamo Fermijev paradoks ili, u varijanti „jakog Fermijevog paradoksa“, problem Velike tišine. 

U ovoj epizodi smo malo pričali o ovim pitanjima, o mnogostrukim aspektima ovog problema i tome zašto je u pitanju jedno od najsloženijih pitanja i izazova u istoriji nauke.

Razgovor je i svojevrsni razgovor o knjizi „Velika tišina“ dr Milana M. Ćirkovića, koju je na našem jeziku nedavno objavila izdavačka kuća Heliks, a u originalnom naslovu „The Great Silence“ pre četiri godine Oxford University Press.

Gost je bio, naravno, dr Milan M. Ćirković. 

Support the show

Tema ove epizode je široka, pričamo o neandertalcima i arheološkim istraživanjima paleolita, pogotovo na području centralnog Balkana i u Srbiji.

Genetička istraživanja su nedvosmisleno pokazala da je u paleolitu bilo mešanja između anatomski savremenih ljudi (Homo Sapiens) i neandertalaca (Homo Neanderthalis), i o tome možete čuti više u jednoj od prethodnih epizoda Rario Galaksije, ovde. Međutim, kada je u pitanju arheologija paleolita, ključna pitanja još uvek nemaju odgovore. Još su otvorena pitanja poput toga kako se interakcija između neandertalaca i anatomski savremenih ljudi dešavala u dugačkom periodu, od pre oko 400 godina do pre oko 40 hiljada godina, kao i koliko je kontakt sa neandertalcima mogao da utiče na konačno uobličavanje modernog ponašanja, te koliko je pojava modernog čoveka mogla da utiče na izumiranje neandertalaca?

Gost epizode je bio prof. dr Dušan Mihailović, redovni profesor i upravnik Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakutletu Univerziteta u Beogradu i rukovodilac projekta NEEMO (Neanderthal and early modern human interactions in the central Balkans).

Razgovarali smo o tome kako arheologija istražuje paleolit, šta znamo o neandertalcima i kako smo do tih saznanja došli (od 1856. godine u pećini Neandertal u Nemačkoj pa do danas), kakva su se istraživanja vršila na području Balkana, šta su najnovija istraživanja u ovoj oblasti, kako se došlo do otkrića prvog fosila neandertalaca na području Srbije, u pećini Mala Balanica, koji je ujedno i najstariji otkriven fosilni ostatak hominina na području Istočne Evrope (star preko 300 000 godina), kao i kakvih sve još otkrića ima u pećinama u Srbiji i šta nas sve još očekuje kroz istraživanja koje istraživački tim projekta NEEMO sprovodi.

Pričali smo o tome kako izgleda jedan proces arheoloških iskopavanja paleolitskog lokaliteta, kao i kako izgleda proces zaključivanja i istraživanja uz uzimanje u obzir mnoštva drugih disciplina i znanja specijalizovanih interdisciplinarnih oblasti poput paleobotanike, paleoklimatologije, paleogeografije, paleoantropologije, arheogenetike, itd.

Ukoliko vas zanima da o paleolitu na centralnom Balkanu više čitate, tu je i istoimena knjiga koju je profesor Mihailović napisao, a koju možete naći na sajtu Srpskog arheološkog društva: „Paleolit na centralnom Balkanu“. A tu su i raznovrsni radovi istraživačkog tima NEEMO projekta, koje možete pronaći ovde.  

Projekat NEEMO je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije. 

Support the show

Meteorologija je, verovali ili ne, jako mlada kao nauka, ali ima veoma dugačku i zanimljivu istoriju. Od kad postoji poljoprivreda, ili mitovi o apokalipsi, velikom potopu, smakovima sveta i slično, postoji i potreba da se beleže nekakvi podaci o vremenu i vremenskim prilikama, te da se iz tih podataka zaključi nešto korisno za svakodnevni život ili, ponekad, da se odgovori na to večito pitanje „Kad će smak sveta?“.

U antičko doba, Aristotel je objavio Meteorologiju i tako stvorio to ime pod kojim danas poznajemo mnoge složene naučne metodologije, mnoga znanja o klimatskom sistemu naše planete, mnoge prediktivne modele, mnoštvo složenih interdisciplinarnih oblasti u kojima se različiti istraživači bave vremenom, klimom i uticajem na društvo u najširem mogućem kontekstu.

Naš gost u ovoj emisiji bio je prof. dr Vladimir Janković, koji se na Univerzitetu u Mančesteru u Velikoj Britaniji već par decenija bavi istorijom i filozofijom nauke, a pre svega istorijom meteorologije. 

U ovoj epizodi pričali smo o tome šta je meteorologija, kako su se meteorologijom bavili ljudi od samih početaka civilizacije do danas, na koji način se metodologija menjala, kada se meteorologija profilisala kao nauka u savremenom smislu, šta je bio okidač za tu revoluciju, kako su i kada nastali merni instrumenti bez kojih danas ne možemo da zamislimo meteorologiju (na primer, termometar, barometar i slično), itd… 

Support the show

U ovoj epizodi nam je gošća bila prof. dr Ana Milošević, istraživačica iz Laboratorija za razvojne neuronauke i genetiku na Univerzitetu Rockefeller u Njujorku, i gostujuća profesorka na Odeljenju za psihologiju Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu.

Ana se bavi depresijom i mnogim drugim mentalnim oboljenjima i neurodegenerativnim bolestima i sindromima, ali na ćelijskom i subćelijskom nivou, na životinjskim modelima i sa miševima, u okviru oblasti koja se zove neurogenetika.

U ovoj epizodi smo razgovarali o tome na koji način neuronaučnici istražuju depresiju i kakvu ulogu u svemu tome igraju genetički faktori, kako zaključujemo o tome koji geni i proteini igraju ulogu u pojavi depresije, gde su u svemu tome astrociti i neurotransmiteri u tkivu prefrontalnog koretksa i kako izgleda baviti se neuronaukama i genetikom mentalnih fenomena na životnjskim modelima. Pričali smo o tome kako u ovoj oblasti izgleda rad sa miševima u laboratoriji, kako se istražuje njihovo ponašanje koje povezujemo sa depresijom i na koji način se sve te kockice sklapaju u dubinsko razumevanje ovih procesa. Takođe, dotakli smo se i tema vezanih za otkrivanje novih terapija za lečenje ovih bolesti i sindroma. 

Support the show

U ovoj epizodi smo pričali o primenama mašinskog učenja u oblasti medicine i zdravstva, a u gost je bio Ognjen Milićević, sa Instituta za medicinsku statistiku i informatiku Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bioinformatički istraživač u GenieUs Genomics i Machine Learning Tech Lead u kompaniji HTEC Group. 

Pričali smo o različitim domenima i važnim i izazovnim problemima na koje se mašinsko učenje u medicini može primeniti: od detekcije različitih vrsta tumora na CT skenovima i drugim vrstama medicinskih snimaka u dijagnostici, preko prediktivnih modela za različita zdravstvena stanja na osnovu velikog broja podataka o pacijentima, modela koji prate i bave se opisivanjem i predikcijama ponašanja pacijenata, do primena u oblasti dizajna novih lekova i tretmana, ili korišćenju mašinskog učenja u robotski asistiranim hirurškim zahvatima, ali i mnogim drugim problemima i oblastima primene mašinskog učenja u medicini. 

Support the show

U ovoj epizodi smo pričali o evoluciji ljudske vrste i srodnih grana drveta života, a sve to kroz prizmu evolucione genetike i u svetlu ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu, koja je za „otkrića koja se tiču genoma izumrlih hominina i ljudske evolucije“ dodeljena švedskom evolucionom genetičaru Svanteu Paabu. 

Gošća je bila prof. dr Biljana Stojković, redovna profesorka na Biološkom fakultetu. 

Pričali smo o tome na koji način se naučnici bave genetičkim istraživanjima evolucije čoveka, kakav je bio put otkrića srodnosti i mešanja između anatomski savremenog čoveka, neandertalaca, denisovaca i ostalih hominina, za šta je tačno dodeljena Nobelova nagrada ove godine, kako se razvijala tehnologija sekvenciranja i kako možemo na osnovu analize genetičkog materijala da zaključujemo o evoluciji čoveka (i vrsta generalno) i kakvu je ulogu u svemu tome imao Svante Paabo, kao i šta nas sve dalje čeka od neodgovorenih pitanja i zanimljivih problema u oblasti evolucione genetike čoveka. 

Support the show

U ovoj epizodi pričali smo o solarnim teleskopima i posmatranju Sunca, kroz razgovor o najvećem solarnom teleskopu na svetu – teleskopu DKIST (Daniel K. Inouye Solar Telescope)!

Gost je bio doc. dr Ivan Milić sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu i sa Astronomske opservatorije Beograd.

Pričali smo o tome zašto i kako posmatramo Sunce, zašto nam je potreban ovakav ogroman teleskop, zašto i kako postižemo bolju prostornu i vremensku rezoluciju u posmatranju Sunca, kako funkcioniše DKIST i kako funkcionišu njegovi instrumenti i šta se dešava sa svetlošću sa Sunca pri prolasku kroz teleskop i njegove instrumente, ali i kako funkcionišu solarni teleskopi generalno.

Pričali smo o tome kako se Sunčeva svetlost analizira uz pomoć instrumenata na DKIST-u i šta sve novo možemo da saznamo o Suncu uz pomoć ovog ogromnog teleskopa: šta i kako možemo da saznamo o slabim magnetnim poljima, o magnetnim poljima na malim skalama, o finoj strukturi sunčevih pega, o magnetnim poljima u koronalnim petljama i mnogim drugim aktuelnim problemima kojima se fizika Sunca danas bavi.

Support the show

U ovoj epizodi smo u gostima imali prof dr. Katarinu Zeljić, vanrednu profesorku sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, čija je oblast istraživanja i nastave (između ostalog) medicinska genetika.

Sa Katarinom smo pričali o primenama (molekularne) genetike u medicini, pre svega u dijagnostici, tipovima genetičkih bolesti i sindroma, o tome kako naučnici i lekari analiziraju genetički materijal čoveka, o broju hromozoma i pojavama da neki ljudi imaju manje ili više hromozoma od normalnog broja, o sindromima i bolestima koji su posledica tih pojava, o njihovom lečenju, pričali smo i o istraživanjima prenatalnog genetičkog materijala (genetičkog materijala još nerođenih beba), itd.

Pričali smo o bolestima uzrokovanim promenama samo jednog gena (monogenske bolesti) i njihovom nasleđivanju, o prenošenju monogenskih bolesti ukrštanjem u srodstvu, itd. Naravno, govorili smo o jednoj od najpoznatijih monogenskih bolesti, hemofiliji. 

Uz sve ovo, bavili smo se i time kako se genske bolesti dijagnostifikuju i time kakvu ulogu genetičari igraju u tom procesu. Pričali smo i o multifaktorskim bolestima, bolestima uzrokovanim mutacijama DNK koja se nalazi u mitohondrijama, itd.

Support the show

U ovoj epizodi pričali smo o kosmologiji, svemiru na velikim skalama, nastanku strukture i fizici koja opisuje razne kosmološke fenomene koje smo pominjali.

Gost je bio dr Marko Simonović (CERN). 

Support the show