Ko su bili Stari Egipćani i da li se uopšte može reći da su postojali kao jedan narod? Kakav je bio koncept kolektivnog identiteta u Starom Egiptu? Kako egiptolozi istražuju etnicitet i etničke identitete? Šta je loša nauka u egiptologiji? Kako su kraniometrija i rasna nauka devetnaestog veka uputile egiptologiju i istraživanja etničkih identiteta prostora doline reke Nil u pogrešnom smeru? Kako egiptolozi danas istražuju ove probleme i šta iz toga možemo naučiti o epistemološkim problemima egiptologije?

U ovoj epizodi smo o svim ovim pitanjima razgovarali sa Urošem Matićem sa Austrijskog arheološkog instituta iz Beča, našim egiptologom koji je pre nekoliko dana za Cambridge University Press objavio knjigu „Ethnical Identities in the Land of Pharaohs“, koja je bila inspiracija za ovu epizodu i ovu temu.

Knjigu možete preuzeti besplatno sa sajta Cambridge University Press-a do 8. decembra, ovde.

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U ovoj epizodi gost Radio Galaksije bio je Samir Salim sa Univerziteta Indiana u SAD, naš astrofizičar koji je sada već davne 1999. godine razvio metod za izračunavanje mase supermasivnog kompaktnog objekta u centru Mlečnog puta i time dao doprinos timu profesorke Andree Gez, koja je ove godine dobila deo Nobelove nagrade za fiziku.

Međutim, iako je po ovome Samir trenutno najpoznatiji u široj javnosti i iako smo na početku pričali malo i o tome, glavna tema današnje epizode dolazi iz oblasti kojom se Samir danas primarno bavi. Pričali smo o galaksijama, njihovoj morfologiji, karakteristikama i evoluciji, a pre svega o tome kako galaksije umiru. Kako galaksije prestaju da stvaraju nove zvezde? Kako su nam posmatranja u UV delu spektra dala neke odgovore na ta pitanja, a otvorila još mnoštvo novih? Šta su to galaksije Zelene doline? Kakvu ulogu u starenju i umiranju galaksija imaju supermasivne crne rupe u njihovim centrima? Ovo su samo neka od pitanja iz ove epizode.

Ukoliko vas interesuje da čitate više o galaksijama zelene doline, preporučujemo ovaj Samirov pregledni rad objavljen u časopisu Serbian Astronomical Journal.

A o merenju mase supermasivne crne rupe u centru Galaksije i otkrićima koje smo pominjali možete pročitati ovde: Measuring Distance and Properties of the Milky Way’s Central Supermassive Black Hole with Stellar Orbits, odnosno Stellar Orbits around the Galactic Center Black Hole.

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričali smo o zagađenju vazduha u urbanim sredinama.

Kako se fizičari bave zagađenjem vazduha u urbanim sredinama? Šta su sve izvori zagađenja, kako se zagađujuće materije transportuju, kako mikroklima i topografija grada utiču na zagađenje vazduha, šta sve možemo, a šta ne možemo da zaključimo na osnovu podataka? Kakve su varijabilnosti i periodičnosti, kako opisujemo fluktuacije u zagađenju vazduha? I, na kraju, kako sve mašinsko učenje može da nam pomogne u istraživanju ovog nedovoljno istraženog i velikog problema?

Gost je dr Andreja Stojić iz Laboratorije za fiziku životne sredine (EPL) Instituta za fiziku Beograd. 

O projektima koji se bave mašinskim učenjem i zagađenjem vazduha koje smo pominjali u emisiji možete više pročitati na sledećim linkovima: ATLAS, BelPollMan.

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Na današnji dan, 9. novembra, rođen je Karl Segan, astronom, planetolog, naučni edukator, popularizator nauke, jedan od ljudi koji su uticali na milione, kako svojim knjigama, tako i čuvenom TV serijom „Kosmos“, brojnim predavanjima, gostovanjima na televiziji, itd. Stvorio je i za sobom ostavio mnoštvo bitnih i velikih ideja, inspirisao generacije, a mnogima je dodir sa njegovom literaturom i idejama promenio život.

Bio je pionir mnoštva projekata posvećenih istraživanju Sunčevog sistema, kao i vezivno tkivo između mnoštva disciplina koje se bave potragom za životom i inteligentnim životom u Svemiru, što je neka posebna tema, za neku posebnu epizodu. 

Današnja epizoda je biografska, pričali smo o nekim od njegovih istraživačkih dostignuća, ideja koje su postavile osnovu za mnoga trenutno aktuelna istraživanja, ali i o njegovom uticaju na društvo putem njegovih javnih nastupa i popularnih knjiga koje je pisao. Karl Segan je bio čovek koji svima koji se bave komunikacijom nauke i istraživanja treba da bude uzor. 

A gost emisije (a zapravo domaći) je bio Milan M. Ćirković sa Astronomske opservatorije Beograd.

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

U ovoj epizodi smo pričali o pandemijama kao društvenim pojavama, a specifično o tome kako se psiholozi bave istraživanjem pandemija.

Tokom poslednjih nekoliko meseci, jedan tim naših istraživača na čelu sa Kajom Damnjanović iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i PIN-om (Psychosocial Innovation Network), radio je na uzorku našeg društva jedno veliko istraživanje o psihološkom profilu pandemije u Srbiji.

Pričali smo o tome šta su pandemije, kako se psiholozi bave pandemijama, kako se konstruišu upitnici i šta sve psihometrija konkretno može da nam kaže o pandemiji u Srbiji. Priča se oslanja na izveštaj o ovom istraživanju, koji u celosti možete pročitati ovde, a bavili smo se temama verodostojnosti informacija, poverenja u različite izvore informacija, ponašanju tokom pandemije (zaštitnom i samozaštitnom), kao i kako su se ovi faktori menjali tokom vanrednog stanja, šta je sve uticalo na te promene i kako, itd…

Otvorili smo veliku temu o kojoj će biti reči u nekoj od narednih epizoda Radio Galaksije, a to su epistemički autoriteti i to kako funkcioniše ljudsko saznanje, zaključivanje i odlučivanje kada ima i kada nema epistemičkih autoriteta.

Gošća emisije je bila Kaja Damnjanović.

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

U ovoj epizodi smo pričali o pandemijama kao društvenim pojavama, a specifično o tome kako se psiholozi bave istraživanjem pandemija.

Tokom poslednjih nekoliko meseci, jedan tim naših istraživača na čelu sa Kajom Damnjanović iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i PIN-om (Psychosocial Innovation Network), radio je na uzorku našeg društva jedno veliko istraživanje o psihološkom profilu pandemije u Srbiji.

Pričali smo o tome šta su pandemije, kako se psiholozi bave pandemijama, kako se konstruišu upitnici i šta sve psihometrija konkretno može da nam kaže o pandemiji u Srbiji. Priča se oslanja na izveštaj o ovom istraživanju, koji u celosti možete pročitati ovde, a bavili smo se temama verodostojnosti informacija, poverenja u različite izvore informacija, ponašanju tokom pandemije (zaštitnom i samozaštitnom), kao i kako su se ovi faktori menjali tokom vanrednog stanja, šta je sve uticalo na te promene i kako, itd…

Otvorili smo veliku temu o kojoj će biti reči u nekoj od narednih epizoda Radio Galaksije, a to su epistemički autoriteti i to kako funkcioniše ljudsko saznanje, zaključivanje i odlučivanje kada ima i kada nema epistemičkih autoriteta.

Gošća emisije je bila Kaja Damnjanović.

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Čuli ste za otkriće fosfina u Venerinoj atmosferi? Objavljeno je u časopisu Nature Astronomy 14. septembra 2020. godine. Gas fosfin, PH3, obično u atmosferama reaguje jako brzo i efikasno sa kiseonikom i gradi fosforastu kiselinu, H3PO3. Odreaguje i nema ga više kao takvog! Zato, kada ga otkrijete u atmosferi neke planete, to je jedan jako interesantan indikator da na toj planeti možda ima neke vrste života. 

Naravno, ovo otkriće je zbog toga odjeknulo u svim medijima, pa i dnevnoj štampi. MEĐUTIM… ubrzo nakon toga, ispostavilo se da ima nekih manjkavosti u ovom radu, i objavljeno je još par radova koji su pokazali da ekipa koja je objavila ovaj rad u Nature Astronomy magazinu ipak nije bila u pravu.

Ova interesantne reakcije, ako i originalan rad, tema su ove epizode. Gost emisije je bio Igor Smolić iz Scientific Computing Laboratorija Instituta za fiziku Beograd. 

Radove koje pominjemo u emisiji, ako želite da ih pogledate/pročitate, možete naći na ovim linkovima: 

• Greaves et al: Phosphine gas in the cloud decks of Venus (Nature Astronomy, 14 September 2020)
• Mogul et al: Is Phosphine in the Mass Spectra from Venus’ Clouds? (arXiv, submitted to Nature, 27 September 2020)
• Encrenaz et al: A stringent upper limit of the PH3 abundance at the cloud top of Venus (Astronomy & Astrophysics, 14 October 2020) 
• Snellen et al: Re-analysis of the 267-GHz ALMA observations of Venus: No statistically significant detection of phosphine (arXiv, submitted to Astronomy&Astrophysics, 19 October 2020)

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://www.patreon.com/radiogalaksija. Hvala!

U ovom specijalu Radio Galaksije donosimo eksluzivni intervju sa slavnim američkim naučnikom Berijem Berišem, jednim od najcenjenijih imena moderne svetske nauke, dobitnikom Nobelove nagrade za fiziku 2017. godine. Beri Beriš je direktor međunarodnog projekta LIGO koji je 2015. godine, prvi put u istoriji nauke, detektovao gravitacione talase i time otvorio sasvim novu oblast u istraživanje svemira – gravitacionu astronomiju. 

Razgovor sa profesorom Berišem dolazi u trenutku kada se veliki gravitacioni detektori ubrzano planiraju, i kada je naučna javnost uzbuđeno dočekala otkriće najjačeg sudara dve crne rupe u svemiru. Sa Berijem Berišem, pričali smo o budućnosti istraživanja gravitacije, ali i o tome kako izgleda život modernog naučnika, zašto je u nauci pogrešno promovisati sindrom “genija”, zašto “biti naučnik” nije dovoljno ukoliko ne znamo da komuniciramo svoja otkrića, i na koji način treba voditi veliki međunarodni tim ljudi na putu ka uspehu. Intervju je vođen u Trstu, u Italiji, tokom posete profesora Beriša institutu za kosmologiju i astrofiziku.

Autor ove epizode, od A do Š, je Darko Donevski. 

Šta je hipnoza, gde radi, a gde ne? Zašto je Vlada SAD 1972. godine uložila 20 miliona dolara u parapsihološki projekat? Da li potiskujemo nepovoljna iskustva i sećanja? Da li su psihijatrijski klijenti nasilni? Da li pojava punog Meseca utiče na ponašanje ljudi? Da li snovi sadrže skrivene istine? Da li slušanjem Mocarta postajemo pametniji? Šta mere psihološki testovi? Da li dvadeset peti frejm u reklamama menja kako mislimo, ponašamo se i šta kupujemo? Da li je leva hemisfera analitičnija, a desna kreativnija? Da li koristimo samo 10% mozga?

U ovoj epizodi Radio Galaksije sa dr Oliverom Toškovićem iz Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu pričamo o zabludama u psihologiji.

Tema ove epizode je Gaia hipoteza i pitanje njene komplementarnosti sa teorijom evolucije.

Pričali smo o tome šta su osnovni principi Gaia hipoteze, kako su James Lovelock i Lynn Margulis došli do tih ideja, a onda smo se fokusirali na kritike Gaia hipoteze, pre svega na rad „Darwinizing Gaia“ Freda Doolittlea. 

Gosti:

• dr Milan M. Ćirković, Astronomska opservatorija Beograd
• dr Srđa Janković, Univerzitetska dečija klinika & Radio Beograd (emisija Solaris) 

Preporučena literatura za dalje istraživanje: 

• James Lovelock, Gaia: A New Look at Life on Earth (2000) [1979]
• Lynn Margulis, Symbiotic Planet: A New Look at Evolution (1998)
• Lynn Margulis & Dorian Sagan, Slanted Truths: Essays on Gaia, Symbiosis, and Evolution (1997)
• Doolittle, F. 2017. Darwinizing Gaia, Journal of Theoretical Biology 434,  11-19