Već prilikom prvog susreta sa našom današnjom sagovornicom, Milenom Vujičić, bilo nam je jasno da je pred nama osoba velike domišljatosti i izuzetno avanturističkog duha, a nakon samo jednog razgovora, saznali smo i zašto smo stekli taj utisak. Životni put ju je vodio od studija na FON-u, master programa u Nemačkoj, preko ekspedicije na Antarktik i karijere u Švedskoj, do života u Bombaju, a potom i povratka u Srbiju – može se reći da je Milena oličenje i cirkularne migrantkinje i povratnika.

U današnjem podkastu, Milena nam je ispričala kako je postala jedan od 50 učesnika ekskluzivne ekspedicije na Antarktik, šta je sve doživela na dalekom jugu i kako ju je to iskustvo formiralo na privatnom planu. Saznali smo i kako se, nakon povratka sa ekspedicije, odlučila na selidbu u Švedsku, koje faze je prolazila prilikom preseljenja i šta je naučila od Šveđana. Podelila je sa nama i svoja iskustva sa proputovanja Indijom, a zatim i iz života u Bombaju, ali i zašto se odlučila na povratak u Srbiju vrlo brzo nakon što je postala majka.

Kako su sva ta iskustva kulminirala u osnivanju jednog sportsko-rekreativnog udruženja, zašto je poželela da se vrati i na šta misli kada kaže da je potrebno da se „slože sve kockice”, poslušajte u najnovijoj epizodi Tačka povratka podkasta!

Kao i do sada, razmenom znanja, iskustava i ideja u okviru ovog kanala nastojaćemo da otvorimo nove mogućnosti za dijalog između dijaspore i Srbije, da se povežemo sa povratnicima, ali i strancima koji stvaraju u Srbiji i promovišemo proces cirkularne migracije a kroz priče koje inspirišu i otkrivaju nove horizonte u Srbiji ali i dijaspori.

#TPPodkast #tackapovratka #CircularMigration #CirkularnaMigracija #roditeljstvo #priroda #turizam #lokalniturizam #preduzetništvo #preduzetnice

*
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook: www.facebook.com/tackapovratka​
Instagram: www.instagram.com/tacka_povra…

Priključite se Viber kanalu “Dijaspora” bit.ly/3uhSB3w

Politika otvorenog inboksa spojila nas je sa cirkularnom migrantkinjom izuzetno šarolikog iskustva, Žaklinom Aguilar Zamboni. Kada smo se upoznali i porazgovarali, saznali smo da je živela na nekoliko kontinenata, da je studirala i radila na više različitih jezika, kao i da je život doveo u nazad u Srbiju, u kojoj nije živela od detinjstva. Iz razgovora začinjenog živopisnim pričama iz Severne i Južna Amerike, Azije i zapadne Evrope otvorio se poziv za gostovanje u podkastu, koji je Žaklina, na naše zadovoljstvo, prihvatila.

Nesvakidašnji životni i profesionalni put naše gošće teško može da stane u sat vremena razgovora, ali smo se potrudili da dočaramo što više iskustava koje je imala širom planete. Kroz ovaj razgovor otkrili smo zašto je otišla u Ameriku da studira, kako je živeti u Južnoj Americi, kako se osećala u Kanadi i šta je iskusila u Danskoj. Jedno od Žaklininih naupečatljivijih doživljaja vezano je za Peking, gde je radila na univerzitetu. Ipak, svoj migrantski, profesionalsni i akaedmski put zaključila je u Evropi, prvo doktoratom i radom u Nemačkoj, a sada i povratkom u Beograd.

Kroz razgovor sa njom, pokušali smo da dočaramo raznolikost i bogatstvo Žaklininog migrantskog iskustva, kao i da otkrijemo šta je pokrenulo na tako velike korake. Odgovori na naše radoznalosti su bili i lični i profesionalni, a gde se ova poliglotkinja i ljubiteljka životinja najbolje oseća i na kom jeziku sanja saznajte u ovoj epizodi!

Kao i do sada, razmenom znanja, isukstava i ideja u okviru ovog kanala nastojaćemo da otvorimo nove mogućnosti za dijalog između dijaspore i Srbije, da se povežemo sa povratnicima, ali i strancima koji stvaraju u Srbiji i promovišemo proces cirkularne migracije a kroz priče koje inspirišu i otkrivaju nove horizonte u Srbiji ali i dijaspori.

#TPPodkast #tackapovratka #CircularMigration​ #CirkularnaMigracija​ #roditeljstvo #dijaspora #preduzetništvo #preduzetnice

*
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook: https://www.facebook.com/tackapovratka​
Instagram: https://www.instagram.com/tacka_povra…

Priključite se Viber kanalu “Dijaspora” http://bit.ly/3uhSB3w

Kada su se upoznali na studijama u Švajcarskoj, Jelena Savčić iz Novog Sada i Mohamad Hakim iz Bejruta nisu slutili da će ih život spojiti godinama kasnije. Nakon studija, svako je bio posvećen svojoj karijeri – Jelena se vratila u Srbiju kako bi nastavila da razvija i modernizuje porodični biznis, a Mohamad se posvetio radu u hotelima iz ekskluzivnog lanca Four Seasons gde je stekao zavidno iskustvo.

Nakon što su se 2017. godine povezali preko instagrama, njihove dve priče su ubrzo postale jedna, zajednička. Danas, Jelena i Mohamad, koji je postao i srpski državljanin, žive u Novom Sadu i imaju dvoje dece, dok zajednički vode porodični posao.

Zanimljivo je da je upravo ovaj par mladih ugostitelja odgovoran za pokretanje prvog cloud kitchen koncepta u Srbiji, na šta ih je naveo pandemijski karantin, a u čemu im je u mnogome pomoglo njihovo kombinovano internacionalno iskustvo i kontakti, kao i naučenost da brzo reaguju i pronalaze rešenja.

Kroz dinamičan i vedar razgovor sa naših dvoje gostiju otisnuli smo se na uzbudljivo putovanje preko tri kontinenta, u više od osam zemalja i kultura, i prošetali se kroz desetak nacionalnih kuhinja, dok se u pozadini – čućete – s vremena na vreme oglašavala njihova tromesečna ćerka Lejla. Kako je izgledao život ova dva svetska putnika pre i nakon što su se prepoznali, šta je podrazumeo početak zajedničkog poslovnog poduhvata u Srbiji i koje to projekte sada vode saznajte u 68. epizodi podkasta Tačka povratka.

Kao i do sada, razmenom znanja, isukstava i ideja u okviru ovog kanala nastojaćemo da otvorimo nove mogućnosti za dijalog između dijaspore i Srbije, da se povežemo sa povratnicima, ali i strancima koji stvaraju u Srbiji i promovišemo proces cirkularne migracije a kroz priče koje inspirišu i otkrivaju nove horizonte u Srbiji ali i dijaspori.

#TPPodkast #tackapovratka #CircularMigration​ #CirkularnaMigracija​ #roditeljstvo #majčinstvo #dijaspora #preduzetništvo #preduzetnice

*
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook: https://www.facebook.com/tackapovratka​
Instagram: https://www.instagram.com/tacka_povra…

Priključite se Viber kanalu “Dijaspora” http://bit.ly/3uhSB3w

Da li ste znali da u Beogradu postoji novi, invite-only, coworking prostor? U pitanju je Haos Community Space, prostor koji je pružio utočište i stvorio zajednicu preduzetnika sličnih pogleda na svet, od kojih se većina doselila iz Rusije u poslednjih godinu dana.

Gošća 67. epizode podkasta Tačka povratka je Branka Šupe, preduzetnica i osnivačica Haos-a, progresivna mlada žena koja želi da osnaži i osveži lokalni startap ekosistem novim ljudima, idejama i vezama.

Rođena u Srbiji, Blanka se još kao beba preselila u Moskvu, gde je odrasla na pod snažnim uticajem ruske kulture i jezika, mada se uvek osećala kao Srpkinja i održavala porodične veze sa našom zemljom. Vođena željom da studira van Rusije, otišla je u Ameriku gde je stekla master diplomu, ali i prva ozbiljnija profesionalna iskustva. Nakon studija je preko prakse ušla u svet Silikonske doline i zaplivala korporativnim, a potom i startap vodama, a igrom slučaja joj je prvi šef bio Aleks Hofman, osnivač musical.ly platforme koja je kasnije postala TikTok.

Profesionalni uspon, različita i dinamična iskustva, i događaji iz privatnog života uticali su na to da Blanka Šupe dođe u Srbiju, čija je državljanka, ali gde nikada zapravo nije živela. Ponovo, splet okolnosti je doveo do ideje da otvori coworking prostor i okupi jednu novu zajednicu u centru Beograda, i to baš nadomak hotela “Moskva”. Blanku smo rado ugostili i nadamo se da će ovaj razgovor doprineti stvaranju novih mostova između postojeće startap zajednice i rezidenata Haos coworking prostora.

Kao i do sada, razmenom znanja, isukstava i ideja u okviru ovog kanala nastojaćemo da otvorimo nove mogućnosti za dijalog između dijaspore i Srbije, da se povežemo sa povratnicima, ali i strancima koji stvaraju u Srbiji i promovišemo proces cirkularne migracije a kroz priče koje inspirišu i otkrivaju nove horizonte u Srbiji ali i dijaspori.

#TPPodkast #tackapovratka #cirkularnemigracije #rusijaisrbija #startapekosistem #startupserbia #startup #startap #coworkingbelgrade

Kako izgleda otići iz zemlje u ranoj mladosti na svoju inicijativu, a kako vratiti se nakon završetka master studija? Kako je to otići po drugi put i postati majka preko okeana? Kakvi sve izazovi stoje na putu cirkularne migracije jedne porodice i kojih prednosti odgajanja dece u Srbiji često nismo svesni?

Dinamičan razgovor sa Unom Stupar Jokić uveo nas je u njen svet putovanja i školovanja u Švajcarskoj i Italiji, i otvorio veoma važnu temu roditeljstva, koja često menja živote emigranata, a mnoge navodi i na povratak. Pošto je i sama odrasla često putujući između Beograda i Moskve, Una internacionalne selidbe doživljava kao prirodno kretanje, dok je na tom putu vodi lična inicijativa, upornost, kreativnost i vredan rad. Danas, naša gošća živi u Beogradu sa suprugom i dvoje male dece. Navela je da se u rodni grad vratila gotovo slučajno, ali da joj boravak ovde za sada odgovara. Ipak, ne isključuje mogućnost ponovnog odlaska nekad u budućnosti jer je u skladu sa nomadskim načinom života koji je usvojila.

Strateška dizajnerka i preduzetnica, Una Stupar Jokić je baš u Srbiji, i to u jeku pandemije koronavirusa, osnovala firmu Pomisli. Njen brend Pom Pom je uveo inovacije na srpsko tržište ženskih higijenskih proizvoda, kako u dizajnu, tako i u insistiranju na upotrebi prirodnih materijala, a za cilj ima destigmatizaciju menstruacije u društvu.

U 66. epizodi Tačka povratka podkasta slušaćete o tome kako je izgledao Unin život tokom evropskog školovanja i američke porodične avanture i otkrićete i to koliko mladim majkama može da znači podrška porodice, okoline i sistema, koliko je važna sloboda, ali i to kako život ume da nas odvede baš tamo gde treba da budemo.

Kao i do sada, razmenom znanja, isukstava i ideja u okviru ovog kanala nastojaćemo da otvorimo nove mogućnosti za dijalog između dijaspore i Srbije, da se povežemo sa povratnicima, ali i strancima koji stvaraju u Srbiji i promovišemo proces cirkularne migracije a kroz priče koje inspirišu i otkrivaju nove horizonte u Srbiji ali i dijaspori.

#TPPodkast #tackapovratka #CircularMigration​ #CirkularnaMigracija​ #roditeljstvo #majčinstvo #dijaspora #preduzetništvo #preduzetnice

*
Brend Pom Pom istražite ovde: https://pompompomisli.com/

*
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook: https://www.facebook.com/tackapovratka​
Instagram: https://www.instagram.com/tacka_povra…

Priključite se Viber kanalu “Dijaspora” http://bit.ly/3uhSB3w

Otišao još kao srednjoškolac sa idejom da će ostati u Americi. Ali nakon osnovnih studija preko okeana i master stuja u Nemačkoj, Aleksandar Jakovljević je rešio da se vrati u Srbiju i da da svoj doprinos našem društvu. Internacionalno iskustvo koje ima i entuzijazam koji gaji prema javnim politikama doveli su ga u Tačku povratka, gde je proveo dve plodonosne godine.

Ipak, Aleksandar nikada nije odustao od svog sna da studira na jednoj od najprestižnijih škola u svetu. Interesantno je to da je baš kolegijalnost i dobra energija na koju je naišao u Tački povratka doprinela tome da naš gost bude primljen na Harvard, gde danas studira master iz javnih politika na prestižnoj Harvard Kennedy School. Kako kaže, sebe i svoju budućnost vidi u Srbiji.

U specijalnoj epizodi našeg podkasta saznaćete kako izgleda pripremati se i prijaviti na master studije prestižnog univerziteta? Koliko traje čitav proces, koji njegovi delovi podrazumevaju intenzivne pripreme, a koji čekanje? Kako izgleda dobiti taj mnogo očekivani odgovor da ste primljeni i da ste dobili stipendiju? Sve ovo, uz mnogo više praktičnih i životnih detalja čućete kroz razgovor koji smo vodili jednim od nas Aleksandrom Jakovljevićem, našim prijateljem i doskorašnjim kolegom.

Kao i do sada, razmenom znanja, isukstava i ideja u okviru ovog kanala nastojaćemo da otvorimo nove mogućnosti za dijalog između dijaspore i Srbije, da se povežemo sa povratnicima, ali i strancima koji stvaraju u Srbiji i promovišemo proces cirkularne migracije a kroz priče koje inspirišu i otkrivaju nove horizonte u Srbiji ali i dijaspori.

#TPPodkast #tackapovratka #CircularMigration​ #CirkularnaMigracija​ #cirkularnemigracije #harvardmaster

Epizodu u kojoj je Aleksandar gostovao prvi put, zajedno sa Urošem Živkovićem, možete pogledati ovde: https://www.youtube.com/watch?v=NWLWHUYJq6k&ab_channel=Ta%C4%8DkaPovratka

Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook: https://www.facebook.com/tackapovratka​
Instagram: https://www.instagram.com/tacka_povra…

Priključite se Viber kanalu “Dijaspora” http://bit.ly/3uhSB3w

Nakon početka studija ekonomije, Stevan Radonjanin je rešio da školovanje nastavi u inostranstvu. Zbog dobrih uslova za studentski život, blizine i pre svega inovativnog programa kvantitativnih finansija, odlučio se za Beč. Susrevši se sa teškoćama koje samostalan život van zemlje nosi, Stevan je uspeo da studije završi i započne karijeru u banci. Iako mu je karijera krenula uzlaznom putanjomu korporativnom svetu međunarodnih finansijskih organizacija, Stevan Radonjanin se odlučio za drugi vid biznisa i pokrenuo sopstveni startap.

Kroz razgovor sa našim gostom, saznali smo kako je Stevan dospeo u beogradski startap ekosistem, kako je doživeo život u Beču, a kako u Beogradu i zbog čega je Srbija dobro tržište za kripto investicije, kao i to na koji način funkcioniše platforma Veli, čiji je danas CEO.

Kao i do sada, razmenom znanja, isukstava i ideja u okviru ovog kanala nastojaćemo da otvorimo nove mogućnosti za dijalog između dijaspore i Srbije, da se povežemo sa povratnicima, ali i strancima koji stvaraju u Srbiji i promovišemo proces cirkularne migracije a kroz priče koje inspirišu i otkrivaju nove horizonte u Srbiji ali i dijaspori.

#TPPodkast #tackapovratka #CircularMigration​ #CirkularnaMigracija​

Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook: https://www.facebook.com/tackapovratka​
Instagram: https://www.instagram.com/tacka_povra…

Priključite se Viber kanalu “Dijaspora” http://bit.ly/3uhSB3w

Vođena željom da doživi više od onoga što joj je pružala lokalna sredina, a inspirisana jednim inter-rail putovanjem, vizuelni sociolog Jelena Jovičić otisnula se putem Holandije, a potom i Turske, Grčke, Nemačke i Švedske. Grabeći prilike, studirala je u Groningenu, išla na studentske razmene u Grčku, Ankaru i Berlin, a potom na doktorat u Stokholm, što joj je pružilo uvide u različite kulture i načine života, i omogućilo različita intenzivna životna iskustva.

Svesna toga da nigde nema “sve”, ali i toga šta je potrebno za dobar život, Jelena se doselila u Beograd u oktobru 2022. godine zahvaljujući dobroj poslovnoj prilici, premda još uvek ne zna gde će se konačno “skrasiti”. U inspirativnom razgovoru sa gošćom 63. epizode Tačka povratka podkasta saznaćete koji grad je Jeleni najviše prijao, gde joj se nije dopalo i kojom zemljom je očarana, uprkos stereotipima koje je gajila pre odlaska tamo, kao i to na koji način sada doživljava Beograd.

Kao i do sada, razmenom znanja, isukstava i ideja u okviru ovog kanala nastojaćemo da otvorimo nove mogućnosti za dijalog između dijaspore i Srbije, da se povežemo sa povratnicima, ali i strancima koji stvaraju u Srbiji i promovišemo proces cirkularne migracije a kroz priče koje inspirišu i otkrivaju nove horizonte u Srbiji ali i dijaspori.

#TPPodkast #tackapovratka #CircularMigration​ #CirkularnaMigracija​

Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook: https://www.facebook.com/tackapovratka​
Instagram: https://www.instagram.com/tacka_povra…

Priključite se Viber kanalu “Dijaspora” http://bit.ly/3uhSB3w

Kao prvi projekat total-dizajna u posleratnoj Jugoslaviji, Palata Saveznog-izvršnog veća nastaje u vrlo osetljivom i istorijski prelomnom periodu. Centralna figura u procesu izgradnje i opremanja palate je njen arhitekta Mihailo Janković, koji se opredelio za Internacionalni stil u arhitekturi, odbacivši socijalistički realizam. Stoga, Palata može da se posmatra i kao izraz nove umetničke slobode čiji je zadatak bio da u punom sjaju proslavi novu mladu državu Jugoslaviju.

Opremanje Palate podrazumevalo je i otkup velikog broja dela likovne i primenjene umetnosti, što je omogućilo susret dve generacije likovnih umetnika, predratnu i posleratnu. Kao rezultat ovog procesa nastala je najznačajnija zbirka jugoslovenske umetnosti druge polovine XX veka koju sada imate priliku da vidite.

Ovo vredno arhitektonsko zdanje u svom svečanom delu, sadrži centralni hol u kojem se trenutno nalazite, dva zasebna foajea, kao i 6 salona koji predstavljaju mikromuzeje naroda i narodnosti Jugoslavije i simbolično označavaju federalni sistem uređenja države. Cela zgrada ima tri sale u svečanom delu palate, trinaest konferencijskih sala, 744 kancelarijska prostora, a ukupna površina palate je 65.000 metara kvadratnih.

Interesantno je da palata SIV-a uz zgradu Doma Sindikata predstavlja prvi posleratni objekat u Beogradu i u celoj Jugoslaviji u kojem je postavljen sistem panelnog grejanja prostorija i centralni sistem za klimatizaciju.

Uređenje salona je bilo povereno arhitektama iz republika kojima su saloni posvećeni, a njihova površina u odnosu na centralnu Salu Jugoslavije procentualno je odgovarala površini republika u odnosu na Jugoslaviju. Svaki od salona predstavlja karakteristično kulturno nasleđe svake od federativnih jedinica.

Kao centralna tačka hola, mozaik Marija Pregelja „Sutjeska“, dimenzija 5 puta 14 metara postavlja ton i narativ palate, a njegova dramatičnost i izvedba uvlače posetioca u priču o Jugoslaviji. Izrađen od prirodnog kamena u duhu kubizma, mozaik “Sutjeska” je često bilo poređeno sa Pikasovom “Gernikom”. U prvom planu je prikaz bitke, a u donjem delu spasavanje ranjenika. Raznovrsnost pokreta i izraza likova oslikava svest o značaju svakog pojedinca u doprinosu kolektivnom uspehu, što je glavna poruka umetnika, u skladu sa osnovnim jugoslovenskim vrednostima.

Budući da je glavna polazna tačka svečanog dela palate, centralni hol vodi i ka u Kabinetu Josipa Broza Tita, Salonu za akreditive, kao i ka Kabinetu podpredsednika SIV-a, koji nisu otvoreni za posetu.

Jedna anegdota iz vremena izgradnje SIV-a kaže kako su Tita naročito zanimale dimenzije njegovog kabineta, što je sa arhitektama proveravao lično Aleksandar Ranković, potpredsednik Jugoslavije i Titov kum. Interesantno je i to da je sam Tito veoma voleo da boravi u svom kabinetu u SIV-u i da u salama palate dočekuje strane i domaće goste, dok je u svom drugom kabinetu u zgradi Centralnog komiteta – današnja kula poslovnog centra “Ušće” – bio samo jednom, i to nakon otvaranja 1965. godine.

Uprkos dugoj izgradnji i turbulentnoj istoriji, zgrada Saveznog-izvršnog veća, ili Palata Srbija kako je danas zovemo, i danas važi za jedno od najreprezentativnijih državnih zdanja. Veterani među zaposlenima u palati i dalje spominju poznate prijeme, ali i dramatične događaje, kao što je požar 1977. godine, koji je izbio u kuhinji i koji se unutrašnjim zidom proširio na centralni, svečani deo zgrade. Požar je izbio 24. maja, baš na dan kada je Tito tradicionalno organizovao koktel svečanost povodom Dana mladosti. Iako je opasnost od vatre izazvala veliku pometnju među zaposlenima, svečanost nike otkazana – već je samo premeštena u prizemlje svečanog dela. Nakon svega, veliki broj ljudi je davao izjave o požaru, a neki su čak odvođeni i na detaljnije informativne razgovore.

Dobrodošli u najbogatiju galeriju jugoslovenske umetnosti!

Sala Jugoslavija najveća je i najreprezentativnija prostorija palate, a izvedena je u potpunosti prema projektu Mihaila Jankovića. Za vreme svečanih prijema, mogla je da ugosti i preko hiljadu i pet stotina posetilaca. Upravo u sali Jugoslavija održan je ceremonijalni deo Konferencije nesvrstanih 1961. godine, kao inaugurativni događaj u palati.

Raskošni dekorativni i funkcionalni elementi zajednički doprinose harmoničnom i impresivnom utisku koji sala ostavlja, dok zidne kompozicije koje odišu duhom vremena u kom su nastale zaokružuju utisak otmene grandioznosti.

Tri velike zidne predstave su “Let u kosmos” Petra Lubarde, “Svečano – Putevima nove Jugoslavije” Lazara Vujaklije i “Stvaranje nove Jugoslavije” Mladena Srbinovića.
Lubardina kompozicija “Let u kosmos” naslikana je na platnu kaširanom na zid, u dimenzijama 5 puta 20 metara. Platno simbolima ukazuje na progres novog društvenog poretka mlade socijalističke Jugoslavije, a motiv predstavlja ekspresionistički prikaz Heliosovih kočija. Lubarda je antički izraz pretočio u simbol modernog stremljenja ka višim duhovnim i intelektualnim sferama, bez straha od nepoznatog.

Nasuprot “Letu u kosoms” stoji monumentalna slika snažnog kolorita, “Svečano – Putevima nove Jugoslavije” Lazara Vujaklije. Slika je rađena između 1962. i 1977. godine, a predstavlja visoko stilizovanu simboličnu kompoziciju pravca nove, nesvrstane Jugoslavije, između istoka i zapada. Na slici prepoznajemo univerzalne simbole poput kruga, ptice, šume, stabla, kuće i ljudskog lika, koji se često javljaju u Vujaklijinom stvaralaštvu.

Na podužnom zidu koji pregrađuje Salu Jugoslavije od centralnog hola nalazi se veliki mozaik triptih Mladena Srbinovića, “Stvaranje nove Jugoslavije”. Delo je monumentalno i pokriva površinu od 150 metara kvadratnih, a čine ga tri zasebne kompozicije razdvojene prislonjenim stubovima. Tematski ujedinjeni, delovi ovog izrazito koloritnog mozaika iskazuju ideju o veri u budućnost mlade socijalističke države kroz tri aspekta – razvoj kulture, nauke i industrije. Kao angažovano delo, Srbinovićev mozaik poseduje i veliku umetničku vrednost i ostavlja snažan utisak na posetioce.

Poseban element koji privlači pažnju i izaziva divljenje u Sali Jugoslavije jeste veliki kristalni luster koji kruniše prostor i ističe njegov svečani karakter. Luster sadrži 2600 sijalica i smešten je ispod staklene kupole čime je omogućeno da prostorija impozantnih razmera bude kvalitetno osvetljena kako veštačkom tako i prirodnom svetlošću. Luster je u obliku kristalne rozete sa čeličnim kracima koji se susreću u središnjem pozlaćenom prstenu, i jedno je od najupečatljivijih ostvarenja u celom objektu. U vreme kada je napravljen, bio je to najveći luster na svetu. Sa težinom od preko 9 tona i prečnikom od 18 metara kao retkost i svedočanstvo jednog posebnog vremena, kristalni luster Sale Jugoslavija i dalje nikoga ne ostavlja ravnodušnim.