Napadi na lekare i medicinsko osoblje u globalnom su porastu u poslednjoj deceniji, ali su se tokom pandemije intenzivirali. Medju lekarima koji su predmet uvreda je i Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti i članica Saveta organizacije Ujedninjeni protiv kovida.

Da li treba vakcinisati decu protiv kovida? Desetogodišnjak Vasilije kaže za Radio karantin da treba i da je on sam doneo odluku da primi bocu. Sreda 9. februar.

Država je tu da nas zaštiti i da stvori uslove da se ostvarimo kao pojedinci. Da bi nas zaštitila, ona nam ograničava odredjena prava; inače bismo živeli u svetu anarhije u kojem su svi protiv svih. To je suština nepisanog ugovora koji kao zajednica sklapamo sa državom. Nekada su ta ograničenja manja, nekada, u vremenu velikih kriza – veća. Pandemija Kovida 19 je jedna od tih velikih kriza tokom kojih smo prihvatili brojna ograničenja, pre svega slobode kretanja, da bismo spasili živu glavu. Država je sebi dala posebna ovlašćenja koja privremeno ili trajno menjaju karakter društva u kojem živimo. O tim ovlašćenjima, o razlikama izmedju liberalnih demokratija i autoritarnih društava i o posledicama po društveno uredjenje i naše slobode govori profesor ljudskih prava i medjunarodnih odnosa na londonskom univerzitetu Regents Neven Andjelić u ovih dana objavljenoj knjizi Kovid 19, moć države i drustvo u Evropi.

Naš anašnji gost je analitičar za Rusiju i Evroaziju vodećeg španskog instituta za medjunarodne odnose Elcano, Mira Milošević. Sa njom smo, pre izbijanja aktulene krize na granici Ukrajine sa Rusijom, razgovarali o geopolitičkim posledicama pandemije, odnosu Evropske unije prema Zapadnom Balkanu i ambicijama Rusije pod Vladimirom Putinom.

Omikron soj je zarazniji od svojih prethodnika ali veliki broj zaraženih ima blaže oblike bolesti i broj smrtnih slučajeva u odnosu na Delta soj je manji. Da li to znači da smo na početku jedne nove, drugačije faze života sa virusom?

Da li je u Srbiji moguća kritička debata oko Novaka Djokovića? Da li se bezobrazno kitimo uspesima sportista i da li tim ljudima pridajemo previse značaja? Gosti Radio karantina su antropolog sporta Ivan Djordjević i kolumnista Dragan Bursać.

Novak Djoković prolazi kroz možda najveću krizu u svojoj blistavoj karijeri. Zapadna publika nije mu naklonjena već dugo – zbog čega? Istovremeno, u Srbiji je veoma teško voditi kritičku debatu o najuspešnijem teniseru i prišati i o njegovim manama, a ne samo uspesima. Da li u obožavanju Djokovića srpsko društvo prelazi granicu zdravog odnosa prema uspešnima? Da li nam Djoković služi za dalje podgrevanje mita o Srbima kao žrtvama? Koja je uloga vrhunskog sportiste u društvu? O tome za novi Radio karantin govore antropolog sporta Ivan Djordjević i kolumnista Dragan Bursać. Radio karantin, sreda 12 januar.

Ušli smo u treću godinu pandemije – neki mirno i kod kuće jer su vatrometi i ulične proslave otkazani, neki sa Karleušom i Kalašnjikovim. Nadajmo se da će nam svima ovo biti poslednja pandemijska godina. Omikron soj širi se velikom brzinom ali izgleda da šalje manji broj ljudi u bolnicu nego oni prethodni sojevi. Neki epidemiolozi kažu da će kovid uskoro biti isto što i običan grip. Kako smo uopšte došli dovde, kako je sve počelo i šta smo mogli bolje? I još važnije, kako ćemo dalje?

Srećna vam nova godina i hvala vam što slušate Radio karantin by Marija Belić Bibin, Jelena Visser, Aleksandar Kocić

Epidemiolog Ivana Prokić i pulmolog Slavica Plavšić su članice neformalnog savetodavnog tela za borbu protiv pandemije, Ujedinjeni protiv kovida. Kako same kažu, vlast ignoriše njihove ideje i predloge, a ako ih nekada i usvoji – to uradi kad je već kasno i pripisuje ih sebi. Čemu onda uopšte služe ovakva udruženja i da li su ona medicinska opozicija? I šta je za ove dve godine vlast u Srbiji uradila dobro a šta loše u borbi protiv pandemije?