Ruska agresija na Ukrajinu preuzela je primat u vestima, nekako baš u vreme kada smo počeli da se vraćamo u normalniji život i zaboravljamo na pandemiju. I dok smo mi polako počeli da zaboravljamo koronu, ona nije zaboravila nas. Radio karantin danas donosi pregled najnovijih istraživanja u vezi sa korona virusom.

Dok su ruski milijarderi u centru pažnje zbog rata u Ukrajini i sankcija koje su usledile protiv ruskih pojedinaca i entiteta, njihove kolege u Sjedinjenim Državama su akumulirali dodatnih 1,7 triliona dolara neto vrednosti od početka pandemije. Američka organizacija za istraživanje tržišta i potrošača Statista piše da se na vrhu ove specifične grupe nalaze izvršni direktor Amazona Džef Bezos i bivši direktor Majkrosofta Bil Gejts.

U poslednjem u seriji razgovora o predstojecim izborima u Srbiji, gost Radio karantina je Vuk Vuksanovic, visi istrazivac pri beogradskom centru za bezbednosnu politiku i saradnik spoljnopolitickog instituta Ideas Londonskog ekonomskog fakulteta. Sa njim razgovaramo o posledicama ruske agresije na Ukrajinu na spoljnopoliticki polozaj Srbije, buducnost odnosa velikih sila i globalizaciju.

U Srbiji se za koji dan održavaju predsednički i parlamentarni izbori a u Beogradu i lokalni. Srbija je u pandemiju ušla nespremna, pa je prošla kroz besmisleno drastični karantin i onda ukinula pandemiju radi održavanja izbora, pa je posle vakcinacija protiv kovida, koja je krenula fantastično, doživela krah, da bi na kraju Srbija izbila u sam svetski vrh crne liste umrlih od korona virusa. I uprkos svemu tome, čini se da pandemija ne igra nikakvu ulogu u ovoj predizbornoj kampanji, osim što se vlast hvali izgradjenim bolnicama. Radio karantin tim povodom traži ovih dana odgovor na pitanje zašto je tako i kako će ruska agresija na Ukrajinu uticati na predstojeće izbore odnosno na položaj Srbije nakon izbora. Ja sam Aleksandar Kocić a moji gosti su novinari Aleks Eror i Slobodan Georgijev kao i politikolozi Vuk Vuksanović i Dejan Bursać.

U Srbiji se za koji dan održavaju predsednički i parlamentarni izbori a u Beogradu i lokalni. Srbija je u pandemiju ušla nespremna, pa je prošla kroz besmisleno drastični karantin i onda ukinula pandemiju radi održavanja izbora, pa je posle vakcinacija protiv kovida, koja je krenula fantastično, doživela krah, da bi na kraju Srbija izbila u sam svetski vrh crne liste umrlih od korona virusa. I uprkos svemu tome, čini se da pandemija ne igra nikakvu ulogu u ovoj predizbornoj kampanji, osim što se vlast hvali izgradjenim bolnicama. Radio karantin tim povodom traži ovih dana odgovor na pitanje zašto je tako i kako će ruska agresija na Ukrajinu uticati na predstojeće izbore odnosno na položaj Srbije nakon izbora. Ja sam Aleksandar Kocić a moji gosti su novinari Aleks Eror i Slobodan Georgijev kao i politikolozi Vuk Vuksanović i Dejan Bursać.

U Srbiji se za koji dan održavaju predsednički i parlamentarni izbori a u Beogradu i lokalni. Srbija je u pandemiju ušla nespremna, pa je prošla kroz besmisleno drastični karantin i onda ukinula pandemiju radi održavanja izbora, pa je posle vakcinacija protiv kovida, koja je krenula fantastično, doživela krah, da bi na kraju Srbija izbila u sam svetski vrh crne liste umrlih od korona virusa. I uprkos svemu tome, čini se da pandemija ne igra nikakvu ulogu u ovoj predizbornoj kampanji, osim što se vlast hvali izgradjenim bolnicama. Radio karantin tim povodom traži ovih dana odgovor na pitanje zašto je tako i kako će ruska agresija na Ukrajinu uticati na predstojeće izbore odnosno na položaj Srbije nakon izbora. Gosti Radio karantina su novinari Aleks Eror i Slobodan Georgijev kao i politikolozi Vuk Vuksanović i Dejan Bursać.

Kad ste već ovd mi bi da vas zamolimo za pomoć. Sa nama novinarima vam je kao sa lekarima: nekada mislite da smo uobraženi i arogantni, puni sebe, a onda se setite da vam ipak trebamo, da smo korisni. E, ali za razliku od lekara, mi koji pravimo ovaj podkast i sajt nismo na plati, ne radimo ni za državu ni za privatnika. Nama treba vaša novčana pomoć da bi mogli dalje.

Mi smo mala, neprofitna organizacija i verujemo u značaj objektivnog informisanja zasnovanog na činjenicama. Živimo u vremenu lažnih vesti i uvijene ili otvorene propagande i želimo da se tome suprotstavimo. Smatramo da je u ovom vremenu i tokom ove pandemije od presudnog značaja da se čuje glas stručnih i kompetentnih, onih koji znaju svoj posao i nemaju prikrivene motive. Mi nismo podložni političkim i komercijalnim uticajima i pritiscima. Nama niko ne govori o čemu i kako da govorimo.

Zato nam je potrebna vaša pomoć. Svaka vaša donacija puno nam znači – da pokrijemo troškove nabavke neophodne tehnike, postavljanja podkasta, održavanja sajta i promocije. I najmanja vaša pomoć znači nam mnogo. Od nas ćete dobiti godišnji izveštaj o utrošenom novcu. Možete da nam pomognete jednom ili na redovnoj, nedeljnoj ili mesečnoj osnovi. Možete da nam date jedan evro, dolar, funtu ili šta vam zgodno, a može i 100. Jednostavno je i ne oduzima puno vremena. Hvala!

Tokom pandemije samo u Britaniji preko 3 miliona domaćinstava uzelo je kućnog ljubimca. Najviše su kućne ljubimce kupovali ili usvajali mladi a kao glavni razlog ljudi navode to što su bili usamljeni ili primorani da rade od kuće pa su imali i više vremena. U jednoj anketi o efektima držanja kućnih ljubimaca, skoro 75 posto ispitanika kaže da i je to pomoglo sa mentalnim zdravljem tokom karantina i pod stresom od opasnosti od virusa.

Da li je uopšte moguć razgovor pristalica i protivnika vakcinacije? Da li mi koji smo vakcinisani smatramo protivnike vakcinacije budalama i šta mislimo o njima ako su nam prijatelji, rodjaci, roditelji? Današnji gosti Radio karantin su u Novom Sadu doktorka Dragana Balać i u Ljubljani violončelista Milan Vrsajkov. Oni su prijatelji a jedna od stvari koje ih dele je vakcinacija.

U svetu je do sada od korona virusa umrlo skoro šest miliona ljudi, što je broj do kojeg se dodje kada se saberu zvanični podaci iz pojedinačnih zemalja. Medjutim naš današnji gost, statističar sa univerziteta u Tubingenu u Nemačkoj Dmitri Kobak, tvrdi da je taj broj daleko veći. On svoju procenu zasniva na uporednoj analizi zvaničnih podataka i broja prekomernih smrti.