Zašto neki od nas po odlasku u novi život nastave da prate vesti iz domovine, a neki se isključe? I ako pratimo vesti, da li ih onda i komentarišemo? I da li nam onda smeta ako nam ljudi iz domovine kažu “ti si otišao, nemaš prava da komentarišeš” ili “ćuti, uživaj tamo gde si, pusti nas”?

Irska upija stručne imigrante iz celog sveta, a donedavno je bila najveći izvoznik emigranata. U ovom Radio karantinu čućete različita iskustva o traženju posla u Irskoj, kako to utiče na uklapanje i samopouzdanje, ali i neke lične utiske o Irskoj kao zemlji druželjubivih, pričljivih a bogami i raspevanih ljudi; zemlji koja čuva svoju tradiciju ali i odlučno ide napred.

Neki ljudi odlaze u novu zemlju za poslom, a neki posao traže tek nakon što su se preselili. Kakvi izazovi i teškoće očekuju ove druge? Koliko je teško početi ponovo, pristati na poslove za koje mislimo da su ispod naših mogućnosti i da li nas takve situacije navode da se zapitamo „šta mi je sve ovo trebalo“. O tome autori Radio karantina Jelena Visser i Aleksandar Kocić razgovaraju u ovoj emisiji.

Koliko sistem pomaže imigrantima da se prilagode i uklope? Gosti ovog Radio karantina imaju prilično dijametralne impresije o zemljama u koje su došli. Andreas Burbah kaže da je njemu i porodici država u velikoj meri pomogla da se prilagode na novi život u Norveškoj, dok Larisa Inić u Kopenhagenu ima osećaj da dansko društvo došljacima poručuje „ili se prilagodi na naš način života ili idi“.

Suze u očima, slušalice u ušima i metlu u šake – ovako opisuje svoj prvi radni dan u Švedskoj Saša Janoš, Pančevac, koji je iz Srbije otišao pre gotovo pet godina. Saša se, međutim, gotovo prvog dana bacio na učenje švedskog jezika. I zaista, što je njegov švedski bivao tečniji, menjale su se i njegove prilike, pre svega one poslovne. Sa njim razgovaramo o procesu prilagođavanja i snalaženja, o tome na koji način su ga ti procesi menjali kao ličnost, ali i o tome zašto je uopšte otišao.

Uklapanje ili prilagodjavanje. Koliko je teško i lako, šta je od presudnog značaja u tom procesu i kada možemo da kažemo da smo se uklopili. O tome ovog meseca razgovaramo sa gostima iz Skandinavije od kojih je prva moja Pančevka, dramaturg u Stokholmu Vesna Stanišić.

Zašto sam otišla iz svoje zemlje i zašto baš u Nemačku? Ovoga puta gošća Radio karantin je Talija Milošević, biohemičarka koja živi i radi u Minhenu.

Zašto sam otišao iz svoje zemlje i zašto baš u Nemacku? Neka istraživanja kažu da ljudi najviđe odlaze zbog boljeg standarda. U prethodnoj emisiji, medjutim, naši gosti su rekli da im je glavni razlog bila politička situacija u Srbiji, odnosno odsustvo nade u bolje sutra. Naš današnji gost je kuvar i ugostitelj iz Pančeva Saša Andjelković koji nam priča zašto je on otišao u Nemačku.

Naši gosti su Srbi koji žive u Nemačkoj, neki tek par meseci, neki godinama. Zašto su otišli, kakav je bio njihov prvi susret sa Nemačkom i šta sada misle o toj zemlji.

Da li odlaskom gradimo novi identitet? Da li onda vise ili manje volimo zemlju iz koje smo otisli? Ko su ljudi koji odlaze? Da li je istina da su balkanske zemlje pogodjene izvozom mozgova? Sta su cirkularne migracije. Kakve su nove generacije gastarbajtera? Ako imamo razumevanja za one koji odlaze, da li smo na Balkanu spremni da prihvatimo i one koji dolaze?

To su samo neka od pitanja na koja ce podkast Radio karantin traziti odgovore u novom serijalu koji cemo postavljati svake prve srede u mesecu. Nasi gosti bice pre svega ljudi koji su otisli – neki nedavno, neki davno. Od njih hocemo da cujemo kakav je zivot u nekoj Nemackoj, Australiji, Svedskoj ili Emiratima, sta im je islo lako a sta tesko, sta su naucili o sebi a sta o zemlji u koju su dosli ili o zemlji iz koje su otisli. Pored njih, nasi gosti bice i oni koji jos uvek razmisljaju da li da odu, sta ih motivise, sta ih sprecava. U nasem podkastu cucete i ljude koji istrazuju migracije – sa ekonomske, kulturoloske ili neke druge strane. U prvoj emisiji trazimo odgovor na pitanje Zasto sam otisao; nasi gosti bice ljudi koji zive u Nemackoj, zemlji koja je nekako simbol balkanskih emigracija i verovatno jos uvek najveci magnet za one koji zele da odu.