Karantin 27 Vakcinacija u Srbiji iz perspektive lekara na terenu

Radio Karantin
Dragana Balać radi na prvoj liniji zdravstvenog fronta – na vakcinaciji gradjana.
Dragana Balać radi na prvoj liniji zdravstvenog fronta – na vakcinaciji gradjana. Kako iz njene perspektive izgleda ta velika logistička i zdravstvena operacija, da li se gradjani raduju vakcini, da li se neki plaše, šta pitaju ili traže? Podržite Radio karantin preko stranice radiokarantin.eu

Vakcinacija iz perspektive lekara koji radi na prvoj liniji – najava

Radio Karantin
Srbija je brzo nabavila veliki broj vakcina i pokrenula masovnu imunizaciju.
Srbija je brzo nabavila veliki broj vakcina i pokrenula masovnu imunizaciju. Iako je taj proces sada reklo bi se malo usporen, veliki broj gradjana je primio prvu dozu vakcine. Kako izgleda vakcinacija iz perspektive lekara koji radi na prvoj liniji? Da li se gradjani raduju, da li se neki plaše, šta pitaju ili traže? O tome za Radio karantin govori doktorka Dragana Balać iz Novog Sada. Sreda 19. maj.

Rodjendanski Radio karantin Drugi deo

Radio Karantin
Radio karantin postoji nešto više od godinu dana.
Radio karantin postoji nešto više od godinu dana. Počeli smo kada smo shvatili da je pandemija koja nas je pogodila zapravo istorijski dogadjaj posle kojeg ništa više neće biti isto. Da, život se u pojedinim delovima sveta vraća u normalu, ali u drugim zaraza zapravo besni i kraj se još ne nazire. Naš cilj je da i sebi i vama koji nas slušate i čitate objasnimo šta je ovo što nam se dešava, zašto smo pandemiju dočekali nespremni, kako na nju reaguju vlast i mi gradjani, kako nam se menja život i kakve pouke iz svega ovoga možemo da izvučemo.

Rodjendanski Radio karantin Prvi deo

Radio Karantin
Podkast Radio Karantin napunio je godinu dana.
Podkast Radio Karantin napunio je godinu dana. Trudili smo se da ovaj projekat ne bude puko prebrojavanje žrtava i nabrajanje statističkih podataka. Sa svakom emisijom pokušavamo da bolje razumemo na koji način pandemija utiče na naše živote, kako nas menja i da anticipiramo kako će se završiti. U tome nam je do sada pomogao niz sjajnih gostiju – novinara, naučnika, lekara, muzičara i umetnika – majstora i stručnjaka u svojim oblastima koji su sa nama podelili svoja znanja, iskustva, procene, ali i intimne strepnje i radosti. Pomogli ste nam i vi, koji nas slušate na svim kontinentima, deleći sa nama svoje lične priče i predloge. Hvala svima, da znate da se ponosimo.

Radio karantin beleži istoriju u nastajanju i treba mu vaša pomoć

Radio Karantin
Radio karantin je hronika istorije u nastajanju.
Radio karantin je hronika istorije u nastajanju. Ova pandemija je dogadjaj posle kojeg se mnogo toga menja. Ovu istoriju u nastajanju pratimo već godinu dana i pokušavamo da je osvetlimo iz više uglova – naučnog, sociološkog, političkog, psihološkog, umetničkog i pre svega – onog ljudskog. Hvala vam što nas slušate, čitate i podržavate – ovaj podkast je neprofitni poduhvat dvoje novinara sa dubokim entuzijazmom i pltikim džepom. Pomozite nas stalnom ili jednokratnom donacijom preko Paypala ili platforme Patreon. Informacije i linkovi su na našem sajtu – radiokarantin.eu. Hvala vam.

Karantin specijal: Radio drama Fama I Hronopio po motivima priča Hulija Kortasara

Radio Karantin
Kada su počeli pandemija i karantini jedan tim umetnika sa Akademije umetnosti iz Novog Sada okupio se i snimio radio dramu Fama i Hronopio.
Kada su počeli pandemija i karantini jedan tim umetnika sa Akademije umetnosti iz Novog Sada okupio se i snimio radio dramu Fama i Hronopio. Drama je nastala za vreme karantina i u njenoj srži je, kako kažu autori, koncept vremena, vremena koje je u karantinu, ali i generalno tokom pandemije postalo sve teže pratiti i meriti. Drama je do sada emitovana na radio stanicima u Puli, Podgorici, Sarajevu, Temišvaru i Novom Sadu a ovo je njeno prvo gostovanje u jednom podkastu. Nadamo se da ćete uživati.

Dragan Bursać: Vlada Srbije neće pasti zbog slučajeva seksualnog predatorstva i zlostavljanja

Radio Karantin
Profesor Filozofije i kolumnista Dragan Bursać za Radio karantin govori o mizoginiji kao opštem mestu na Balkanu ali i uobičajenoj pojavi svuda u svetu – o mejnstrim medijima koji destruktivnu mizoginu dinamiku održavaju u životu.
Profesor Filozofije i kolumnista Dragan Bursać za Radio karantin govori o mizoginiji kao opštem mestu na Balkanu ali i uobičajenoj pojavi svuda u svetu – o mejnstrim medijima koji destruktivnu mizoginu dinamiku održavaju u životu.

Dragan Bursać o o mizoginiji na Balkanu i zašto Vlada Srbije neće pasti zbog Palme – najava

Radio Karantin
Profesor Filozofije i kolumnista Dragan Bursać za podkast Radio karantin govori o mizoginiji kao opštem mestu na Balkanu ali i uobičajenoj pojavi svuda u svetu – o mejnstrim medijima koji destruktivnu mizoginu dinamiku održavaju u životu.
Profesor Filozofije i kolumnista Dragan Bursać za podkast Radio karantin govori o mizoginiji kao opštem mestu na Balkanu ali i uobičajenoj pojavi svuda u svetu – o mejnstrim medijima koji destruktivnu mizoginu dinamiku održavaju u životu.

Ljiljana Raičević, Sigurna ženska kuća Podgorica, Drugi deo

Radio Karantin
U drugom delu razgovora za Radio karantin Ljiljana Raičević priča o tome koliko je nasilje nad ženama u Crnoj Gori rasprostranjeno i kako neretko i žrtve i nasilnici dolaze iz svih društvenih grupa.
U drugom delu razgovora za Radio karantin Ljiljana Raičević priča o tome koliko je nasilje nad ženama u Crnoj Gori rasprostranjeno i kako neretko i žrtve i nasilnici dolaze iz svih društvenih grupa.

Ljiljana Raičević, Sigurna ženska kuća: na početku pandemije SOS telefon nije prestajao da zvoni

Radio Karantin
Ljiljana Raičević, koja u Podgorici vodi Sigurnu žensku kuću, za Radio Karantin govori o široko rasprostranjenom nasilju nad ženama u Crnoj Gori i nasilnicima među onima koji bi žrtve trebalo da štite, od policije do tužilaštva, kao i o tome kako duboko patrijarhalno društvo i korupcija utiču na to da veoma mali broj žena u Crnoj Gori na kraju prijavljuje nasilnike.
Ljiljana Raičević, koja u Podgorici vodi Sigurnu žensku kuću, za Radio Karantin govori o široko rasprostranjenom nasilju nad ženama u Crnoj Gori i nasilnicima među onima koji bi žrtve trebalo da štite, od policije do tužilaštva, kao i o tome kako duboko patrijarhalno društvo i korupcija utiču na to da veoma mali broj žena u Crnoj Gori na kraju prijavljuje nasilnike.