U ovoj epizodi smo pričali o eksperimentalnoj evoluciji, genetičkoj varijabilnosti i građanskoj nauci kroz primer jednog od višedecenijskih evolucionih eksperimenata na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i njihovom projektu Opasulji se!

Gosti su bili dr Uroš Savković i dr Mirko Đorđević sa Odeljenja za evolucionu biologiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ u Beogradu.

Pričali smo o populacionoj genetici, genetičkoj varijabilnosti u okviru populacija, o istraživanjima evolucionih promena na populacijama, evolucionim mehanizmima, pasuljevom žišku (Acanthoscelides obtectus) i istraživanjima koja se u okviru Odeljenja za evolucionu biologiju na ovom model organizmu sprovode više od 3 decenije, eksperimentu koji je postavio naš veliki evolucioni biolog i genetičar, profesor Nikola Tucić (1946-2015), kao i o projektu Opasulji se i istraživanjima koja se u okviru njega sprovode.

Govorili smo posebno i o građanskoj nauci (citizen science) upravo kroz primer projekta Opasulji se, sakupljanja pasuljevih žižaka na prostoru Srbije i značaju koji ova građanska nauka ima kako za ovaj projekat, tako i za evolucionu biologiju, genetiku, ali i mnoge primenjene aspekte ove nauke (poput primena u poljoprivredi pri procesu suzbijanja štetočina specifičnim mehanizmima poput tehnike trojanskih ženki, odnosno biokontroli štetnih insekata kao alternativi upotrebi pesticida) i mnogim drugim aspektima koje građanska nauka ima u razvoju naučne pismenosti u društvu.

Pozivamo sve slušaoce da se uključe u projekat, a sve informacije možete pronaći na stranici projekta: http://opasuljise.rs.

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Čovečanstvo menja biosferu planete, i to ubrzano i u najvećoj meri kroz proces globalnog zagrevanja i klimatskih promena! Sve veći broj vrsta izumire ili je ugroženo, a paleoekološka istraživanja nam govore da smanjenje biološke raznovrsnosti nikako ne može da bude dobro za čovečanstvo na Zemlji. 

U ovoj epizodi gošća nam je bila dr Tanja Adnađević, viša naučna saradnica na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i rukovoditeljka sektora za programske aktivnosti u Centru za promociju nauke. 

Govorili smo o biologiji klimatskih promena, o konzervacionoj biologiji, o istraživanjima promena biodiverziteta uzrokovanim klimatskim promenama (kako nekada, kroz paleoekološku perspektivu, tako i danas), o uzrocima smanjenja biološke raznovrsnosti na planeti, smanjenju habitata i urušavanju različitih ekosistema, zagađenju habitata, … Pričali smo o specifičnim ekosistemima poput koralnih grebena ili tropskih kišnih šuma, o uticaju acidifikacije okeana na biodiverzitet mora i okeana…

Takođe, neodvojivo je bilo i pričati o politikama koje bi morale da ozbiljnije uzmu u obzir biološku perspektivu klimatskih promena. Pričali smo i o preporukama i zakonskim regulativama vezanim za klimatske promene i očuvanje biodiverziteta.

Literatura za dalje upoznavanje sa ovom oblašću: 

• Biodiversity and Climate Change: Transforming the Biosphere (2019), Edited by Thomas E. Lovejoy and Lee Hannah, Yale University Press

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U ovoj epizodi nešto novo! Naučni megafon je išao UŽIVO! 

Pričali smo o najnovijim vestima iz nauke, istraživanjima koja su objavljena tokom prošlog meseca i o drugim događajima u svetu nauke, i to o: 

• klimatskim samitima, o samitu u Glazgovu, 
• Nobelovoj nagradi za fiziku za 2021. godinu (i ostalim Nobelovim nagradam za ovu godinu),
• klimatskim promenama i tome kako su omogućile naseljavanje Azorskih ostrva mnogo pre nego što su portugalski kolonizatori došli tamo, 
• još ranijem otkriću Amerike od strane Vikinga (1021. godine!), 
• klimatskim promenama i njihovom uticaju na širenje Tupi naroda u Južnoj Americi u kasnom Holocenu, 
• predikcijama padavina i deep learning algoritmima, 
• istraživanjima repova kod ljudi i dinosaurusa!
• karnijskoj pluvijalnoj epizodi, najdužoj kiši u istoriji planete (trajal je čak 2 miliona godina) i kako smo otkrili da je uzrokovana intenzivnim vulkanizmom,
• vakcini protiv malarije, 

… i mnogim drugim novostima iz oktobra ove godine!

Uskoro vas čeka i dodatak – neke vesti koje nismo pokrili biće objavljene na našem sajtu koji se pojavljuje uskoro: http://radiogalaksija.rs

Naučni megafon uređuju i vode: Dušan Pavlović i Lana Konstantinović

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Nils Bor (Neils Bohr) je bio jedna od centralnih figura u kvantnoj fizici, a njegov najveći doprinos je u polju razumevanja strukture atoma i tzv. Kopenhagenskoj interpretaciji kvantne mehanike. U ovoj epizodi smo o njemu pričali kroz razgovor o novoj knjizi prof. dr Slobodana Perovića, našeg filozofa i istoričara nauke, „From Data to Quanta: Niels Bohr’s Vision of Physics“, koju je The University of Chicago Press objavio pre par nedelja! 

Govorili smo o Borovoj naučnoj praksi i njegovom razumevanju fizike, o implikacijama njegovog rada na naše razumevanje moderne nauke, o Perovićevom novom simbiotskom eksplorativnom filozofsko-istorijskom pristupu Borovom razumevanju fizike i specifičnostima njegovog načina otvaranja pitanja/problema, a ultimativno o ključnim aspektima Borove filozofske vizije fizike (u datom istorijskom kontekstu). Važna strana Borove fizike je eksperimentalna fizika, pa smo pričali i o ulozi koju su eksperimenti imali u Borovom poimanju fizike i posebno kvantne teorije. 

Gost je autor knjige, prof. dr Slobodan Perović, redovni profesor na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kao i dr Milan M. Ćirković sa Astronomske opservatorije Beograd.

Knjigu možete naći ovde. 

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Sve što ste hteli da znate o vulkanima, a niste imali koga da pitate! 🙂

U ovoj epizodi je gost bio prof. dr Vladica Cvetković, redovni profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu i dopisni član SANU, naš poznati paleovulkanolog.

Pričali smo o vulkanima, vulkanizmu i istraživanjima vulkanskih aktivnosti na Zemlji.  

Kako nastaje vulkanska aktivnost? Kako nastaje magma u područjima između astenosfere i litosfere? Kako je tekla geološka istorija Zemlje i kako znamo sve što znamo o vulkanima danas? Šta sve prati izlivanje lave pri vulkanskoj erupciji? Kojim tehnikama i metodama pratimo vulkane na Zemlji? Koje nam informacije i na koji način mogu nagovestiti dolazak neke od vulkanskih erupcija? Kako se prave predikcije vulkanskih aktivnosti? Kako nastaju megaklizišta i kako vulkani mogu da prouzrokuju cunamije? Koji su uticaji vulkanske aktivnosti na klimu? Kako se istražuju neaktivni vulkani i kakva je vulkanska istorija Balkana? 

Radove o vulkanu Cumbre Vieja na La Palmi koje smo pominjali možete pronaći ovde: 

• Fernández, J., Escayo, J., Hu, Z., Camacho, A.G., Samsonov, S.V., Prieto, J.F., Tiampo, K.F., Palano, M., Mallorquí, J.J. and Ancochea, E., 2021. Detection of volcanic unrest onset in La Palma, Canary Islands, evolution and implications. Scientific reports, 11(1), pp.1-15. https://doi.org/10.1038/s41598-021-82292-3 
• Torres-González, P.A., Luengo-Oroz, N., Lamolda, H., D’Alessandro, W., Albert, H., Iribarren, I., Moure-García, D. and Soler, V., 2020. Unrest signals after 46 years of quiescence at Cumbre Vieja, La Palma, Canary Islands. Journal of Volcanology and Geothermal Research, 392, p.106757. https://doi.org/10.1016/j.jvolgeores.2019.106757
• Ward, S.N. and Day, S., 2001. Cumbre Vieja volcano—potential collapse and tsunami at La Palma, Canary Islands. Geophysical Research Letters, 28(17), pp.3397-3400. https://doi.org/10.1029/2001GL013110

Slika na omotu epizode: Jacob More, Mount Vesuvius in Eruption (1780)

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Da li nam je nešto lepo zato što nam se sviđa ili nam se sviđa zato što je lepo? Kako opažamo lepotu? Kako je estetika postala oblast u kojoj se može izmeriti lepota? Kako psiholozi istražuju lepotu i estetiku? Šta je doživljaj lepog, a šta estetski doživljaj?

U ovoj epizodi smo pričali o eksperimentalnoj estetici kao jednoj od oblasti istraživanja u psihologiji estetike, pričali smo o istorija razvoja ove oblasti, od Fehnera do aktuelnih istraživanja, teorijama opažanja i doživljaja lepote i ružnoće, o estetskom doživljaju kao fenomenu u psihologiji, istraživanjima estetskih preferencija i estetskog doživljaja u umetnosti i svakodnevnom životu, o estetskim stimulusima, itd…

Gost je bio prof. dr Slobodan Marković iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju, redovni profesoro na Odeljenju za psihologiju na Filozofski Fakultet Univerziteta u Beogradu. 

Ukoliko vas zainteresuju ove teme, o njima možete više čitati u stručnoj literaturi: 

• Rudolf Arnhajm (1987). „Umetnost i vizuelno opažanje: Psihologija stvaralačkog gledanja“, Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu
• Predrag Ognjenović (1997). „Psihološka teorija umetnosti“, Beograd: Institut za psihologiju 
• Slobodan Marković (2007). „Opažanje dobre forme“, Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
• Slobodan Marković (2017). „Domeni estetske preferencije: Od estetskog stimulusa do estetskog doživljaja“, Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu 

… a preporučujemo i dve kultne monografije Umberta Eka:

•  Umberto Eko (2008). „Istorija lepote“, Beograd: Plato 
• Umberto Eko (2009). „Istorija ružnoće“, Beograd: Plato

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Prvu jesenju epizodu Radio Galaksije u ovoj godini posvećujemo biljkama, metalima, geografiji biljaka i zaštiti životne sredine!

Gost je bio Tomica Mišljenović, asistent na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji se problemima akumulacije metala u biljkama i procesima fitoremedijacije bavi na svojim doktorskim studijama, ali i kroz druga istraživanja u okviru Katedre za ekologiju i geografiju biljaka.

Pričali smo o tome kako i zašto neke biljne vrste (čak preko 700 njih!) u svoja tkiva akumulira veliku količinu metala poput nikla, cinka, kadmijuma i još mnogih drugih elemenata koji se u životnoj sredini obično tretiraju kao štetni. Razgovarali smo o procesu remedijacije, kao i o njigovom potencijalnom korisnom dejstvu za zaštitu životne sredine, kroz priču o biljkama kao svojevrsnim čistačima zagađenog ili metalima bogatog zemljišta.

Naravno, dotakli smo se i značaja za poljoprivredu, pogotovo u svetlu poljoprivrednih regija zagađenih različitim oblicima industrije – pre svega u okolinama rudnika – a i teme fitorudarenja, procesa dobijanja nikla i sličnih metala kroz eksploataciju akumuliranih količina ovih metala u tkivima pojedinih biljnih vrsta pogodnih za ovaj proces.

Čućete i kako neka od konkretnih istraživanja na kojima je Tomica radio izgledaju, šta se konkretno meri i kako, kako se zna koje su biljne vrste pogodne za određene procese u poljoprivredi i zaštiti životne sredine, kao i koji su potencijali područja Balkana za ovakvu vrstu zaštite životne sredine i industrijsku korist.

A pošto je Tomica i kolega, autor naučne radio emisije „Hoću da znam“ na Radio Beogradu 2, malo smo se dotakli i toga. Poslušajte i njegovu emisiju!

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Vratili smo se sa letovanja! 🙂

U ovoj epizodi Naučnog megafona pokušali smo da, kranje subjektivno, odaberemo i ispričamo vam nekoliko novosti iz sveta nauke koje su se pojavile u protekla četiri meseca, koliko se nismo čuli. Čućete o: 

• novostima iz Radio Galaksije! 
• otkriću netaknute ljuske jajeta stare oko 1000 godina u Izraelu, 
• otkriću gomilice novčića od pre 17 vekova u Izraelu, 
• proglašenju novog, petog okeana – Južnog okeana, 
• otkriću najstarijih do sada poznatih oblika pećinske umetnosti na Tibetu, 
• novostima u istraživanjima uticaja kafe na razvoj glaukoma i ne bolesti srca, 
• prvom međugradskom putovanju letećim automobilom, 
• novom osećaju dodira u hologramskom rukovanju, 
• Ig Nobelovoj nagradi za istraživanja transporta crnih nosoroga helikopterima, 
• najnovijem padu asteroida na Jupiter… 

… i još nekim drugim otkrićima i istraživanjima! 

Naučni megafon uređuju i vode: Dušan Pavlović i Lana Konstantinović

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U ovoj epizodi Radio Galaksije vas čeka jedna nestandardna istraživačka priča!

Gošća je bila Milica Ninković, članica tima WITCH (Women’s trust and confidence in health system) koji se bavi istraživanje iskustava i poverenja žena u zdravstveni sistem u Srbiji, doktorantkinja na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i saradnicom iz Laboratorije za istraživanje individualnih razlika (LIRA). Govorili smo o mnoštvu tema koje pokriva i pokreće ovo istraživanje. Istraživanje je realizovano u saradnji centra Biopolis i Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju!

Pričali smo o poverenju, kako se ono meri, o mnogim iskustvima i rezultatima upitnika koji je WITCH tim sakupio u prethodnih nekoliko meseci, o odnosima pacijentkinja sa zdravstvenim sistemom, o modelima poverenja – paternalističkom i saradničko-savetodavnom, o problemima zdravstvenog sistema i njegovih radnika, zdravstvenoj pismenosti, zdravstvenom obrazovanju, o eksplorativnoj, primenjenoj i angažovanoj prirodi ovakvih istraživanja, kao i tome na koji način ovo istraživanje može da bude primer i podsticaj za mnoga detaljnija istraživanja i konstruktivne promene u društvu.

Više o rezultatima istraživanja poslušajte u ovoj epizodi, a ako želite da pročitate blogove koje smo pominjali, evo linkova: 

• Iskustva žena u Srbiji / poverenje, znanje, odluke i iskustva žena u zdravstvenom sistemu srbije: prva stanica – reproduktivno zdravlje
• Reč struke, poverenje i pasivno ponašanje

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Napredak u razvoju tehnologija virtuelne realnosti (VR) doprineo je ne samo industriji zabave i gejming industriji, već i istraživačkim oblastima u nauci, a u ovoj epizodi smo razgovarali o različitim primenama VR-a u psihologiji, pre svega u oblasti eksperimentalne psihologije i percepcije.

Gost je bio prof. dr Oliver Tošković iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju sa Filozofskog fakulteta u Beogradu

Mnoge stvari koje smo u realnosti mogli samo da zamišljamo i da se oslanjamo na maštu, mnoge stvari za koje nam je u realnosti bio neophodan veliki napor kako bismo ih preveli u eksperiment i kontrolisano istraživanje, danas u virtuelnoj realnosti možemo mnogo lakše da sprovedemo i to je značajno uticalo na nova saznanja pre svega u oblasti eksperimentalne psihologije i percepcije, ali i u drugim poljima psihologije – eksperimentalnoj estetici, kliničkoj psihologiji, razvojnoj psihologiji, psihologiji sporta…

Pričali smo i o ekološkoj validnosti, kako same percepcije kao jedne od složenih kognitivnih funkcija ljudi, tako i eksperimenata u oblasti percepcije i njihovoj ekološkoj validnosti u metodološkom smislu. Govorili smo malo o Mesečevoj iluziji i eksperimentima vezanim za opažanje dubine/daljine/veličine u realnosti i u virtuelnoj realnosti, o prednostima i manama VR-a u psihološkim istraživanjima, itd.

Jedan pregledni rad koji vam možemo preporučiti za detaljnije upoznavanje sa ovom temom je: Wilson, C. J. Soranzo, A. 2015. The Use of Virtual Reality in Psychology: A Case Study in Visual Perception, Computational and Mathematical Methods in Medicine: Advances in Computational Psychometrics, Vol. 2015

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)