U ovom Naučnom megafonu pričamo o:

1. Kako se nauka menja kada velikani nauke umru?
2. Kakav je oblik našeg svemira, da li je on nešto poput sfere, lista hartije ili, možda, krompira?
3. Da li smo dobili vakcinu protiv Ebole?
4. Da li je muzika, zaista, univerzalni jezik?
5. Šta se to zanimljivo dešava na Marsu?
6. Posebno mesto zauzima diskusija o nedostatku komunikacije u nauci.
7. Govorimo i o jednim divnim i korisnim stvorenjima koja često zanemarujemo – u pitanju su kišne gliste! Pogledajte i ovaj video. 

Ova epizoda će vam predstaviti i nov izbor aplikacija putem kojih ćete moći da nas besplatno slušate, zato pažljivo pratite sve naše instrukcije na početku emisije.

p.s. Darko je, umesto mikrofona na snimanju koristio megafon, da ga svemir bolje čuje. Obećao je da je to samo za ovaj put.

Nakon letnje pauze, u ovoj epizodi Naučnog megafona pričamo o 100 godina od nastanka nemačke škole umetnosti Bauhaus, o istraživanju Flinovog efekta i tome da li koeficijent inteligencije ljudi opada, pomenućemo i nekoliko vesti iz astronomije (jer Radio Galaksija i Naučni megafon ne mogu da prođu bez astronomije), a naša prijateljica Jovana Nikolić preporučuje izložbu o Mesecu, koju organizuje Prirodnjački muzej na Kalemegdanu.

U ovoj epizodi pričamo o protestima posvećenim klimatskim promenama, a koji se širom sveta održavaju i povodom konferencije o ovoj velikoj temi koja se održava u Njujorku. To su nam glavne i u pola sata ćemo pokušati da damo kratak istorijski pregled klimatskih nauka, a pomenućemo i neke najnovije informacije o planovima i savremenim problemima ove interdisciplinarne oblasti istraživanja.

Tema epizode #13 su ekstrasolarne planete. Bavimo se velikim skorijim otkrićima – vodi na jednoj planeti i jednoj drugoj planeti koja će najverovatnije izmeniti teorije o formiranju planetskih sistema oko crvenih patuljaka. Izmerena je do sada najpreciznija vrednost maksimalne mase neutrina, veliki 500-metarski teleskop FAST u Kini počinje uskoro sa radom, a u fazi testiranja posmatrao je neke bitne nove događaje u svemiru, kompanija SpaceX je najavila ambiciozne planove za narednih 6 meseci.

U ovoj epizodi najveću pažnju posvećujmo Nobelovim nagradama koje su dodeljene ove godine. Pričamo o Nobelovom komitetu, o cilju Nobelovih nagrada, kao i o pojedinačnim otkrićima koja su ove godine zaslužila najprestižniju nagradu za doprinos nauci, književnosti, miru, ekonomiji, …

Takođe, pričamo i o par vesti iz nauke iz protekle dve nedelje. Odlomio se veliki ledeni breg sa Antarktike, otkriveni su mehanizmi kojima se tardigrade štite od štetnog visokoenergetskog zračenja, Saturn je postao i gospodar satelita…

Beograd je zagađen, u vazduhu ima mnogo mnogo mnogo više PM10 čestica nego što je dozvoljeno. U ovoj epizodi pričamo o tom problemu.

Takođe, donosimo vam i neke lepe vesti iz nauke, pričamo o istraživanjima stena na Marsu, o arheološkom otkriću na grčkom ostrvu Naksos, koje će možda promeniti pogled na to kako su se dešavale migracije iz Afrike u Evropu pre oko 200000 godina, pričamo o otkriću veštačkog lista koji imitira proces fotosinteze i proizvodi čisto gorivo, bez nusprodukata koji štete našoj planeti…

Šta Chuck Berry i Carl Sagan imaju zajedničko? 🙂

U današnjoj epizodi Naučnog megafona pričamo o misijama Voyager 1 i 2, jer je Voyager 2 napustio Sunčev sistem. Slušamo i pričamo o porukama koju smo poslali vanzemaljcima na ovim letilicama, a pričamo i o nekim najnovijim vestima iz nauke. Pričamo o tome kako istražujemo da li su današnja deca lošija od nas, kada smo bili deca, o kometi Borisov i otkriću vode na njoj, o jednoj etičkoj dilemi koja se pojavila u zdravstvu Velike Britanije, a donosimo vam i jedno interdisciplinarno istraživanje socio-kulturne antropologije, psihologije i istorije.

Ovo je prvo prošireno izdanje Naučnog megafona. Protekle nedelje smo otkrili najređi nuklearni raspad ikada, u laboratoriji u utrobi planine Gran Saso u Italiji, i tim povodom nam je jedna od autora tog rada, Nikolina Šarčević, pojasnila zašto je ovo otkriće interesantno. Postali smo punopravna članica CERN-a, uz pomoć veštačke inteligencije smo prvi put pretočili moždanu aktivnost u razumljive rečenice, gravitacionim talasima smo detektovali crnu rupu koja proždire zvezdu, i astronomskim radio teleskopom došli smo do nekih novih interesantnih otkrića o nastanku munja, a to nam je pojasnio Aleksandar Šulevski, istraživač u timu koji je objavio ovaj rad. Detektovali smo prvi seizmički potres na Marsu, tzv. marsotres, a donosimo vam i nekoliko užasavajućih i upozoravajućih vesti o globalnom zagrevanju. I još mnogo toga…

Četvrtom epizodom dominira astronomija. Prošle nedelje su se dogodila dva bitna i velika otkrića. Analizom vode u česticama koje je sa asteroida Itokava 2010. godine na Zemlju donela japanska letilica Hajabusa, došlo se do neočekivanih podataka: na stenovitim asteroidima najverovatnije ima mnogo više vode nego što je očekivano i to upravo vode kakva odgovara okeanima na Zemlji! Ovo će možda potpuno promeniti teorije o nastanku okeana na Zemlji. Takođe, nova otkrića u oblasti kosmologije sugerišu da o širenju Svemira zapravo znamo mnogo manje nego što smo mislili!

A tu je i jedna vest o pomoru pčela u Srbiji, koju srpski mediji nisu preneli, došlo je do velikog prodora u istraživanju autizma kod dece, a pričamo i o tome kako se u nauci analiziraju podaci i zašto ponekad ispravni podaci dovedu do neispravnih zaključaka.

U ovoj epizodi pričamo o lažnim doktoratima, lažnim naučnicima, akademskoj čestitosti i integritetu. Donosimo vam vesti o naprednoj biotehnologiji i prvim 3D odštampanim plućima, o jednom velikom pomaku u lečenju plućnih bolesti u kom je učestvovala i jedna naša naučnica sa Univerziteta Kolumbija i najavljujemo nekoliko interesantnih događaja u Srbiji koje vam preporučujemo da ih posetite. Poseban deo emisije posvetili smo rezultatima velike studije Ujedinjenih nacija o ubrzanom nestanku živih vrsta na planeti!