Šta Chuck Berry i Carl Sagan imaju zajedničko? 🙂

U današnjoj epizodi Naučnog megafona pričamo o misijama Voyager 1 i 2, jer je Voyager 2 napustio Sunčev sistem. Slušamo i pričamo o porukama koju smo poslali vanzemaljcima na ovim letilicama, a pričamo i o nekim najnovijim vestima iz nauke. Pričamo o tome kako istražujemo da li su današnja deca lošija od nas, kada smo bili deca, o kometi Borisov i otkriću vode na njoj, o jednoj etičkoj dilemi koja se pojavila u zdravstvu Velike Britanije, a donosimo vam i jedno interdisciplinarno istraživanje socio-kulturne antropologije, psihologije i istorije.

Ovo je prvo prošireno izdanje Naučnog megafona. Protekle nedelje smo otkrili najređi nuklearni raspad ikada, u laboratoriji u utrobi planine Gran Saso u Italiji, i tim povodom nam je jedna od autora tog rada, Nikolina Šarčević, pojasnila zašto je ovo otkriće interesantno. Postali smo punopravna članica CERN-a, uz pomoć veštačke inteligencije smo prvi put pretočili moždanu aktivnost u razumljive rečenice, gravitacionim talasima smo detektovali crnu rupu koja proždire zvezdu, i astronomskim radio teleskopom došli smo do nekih novih interesantnih otkrića o nastanku munja, a to nam je pojasnio Aleksandar Šulevski, istraživač u timu koji je objavio ovaj rad. Detektovali smo prvi seizmički potres na Marsu, tzv. marsotres, a donosimo vam i nekoliko užasavajućih i upozoravajućih vesti o globalnom zagrevanju. I još mnogo toga…

Četvrtom epizodom dominira astronomija. Prošle nedelje su se dogodila dva bitna i velika otkrića. Analizom vode u česticama koje je sa asteroida Itokava 2010. godine na Zemlju donela japanska letilica Hajabusa, došlo se do neočekivanih podataka: na stenovitim asteroidima najverovatnije ima mnogo više vode nego što je očekivano i to upravo vode kakva odgovara okeanima na Zemlji! Ovo će možda potpuno promeniti teorije o nastanku okeana na Zemlji. Takođe, nova otkrića u oblasti kosmologije sugerišu da o širenju Svemira zapravo znamo mnogo manje nego što smo mislili!

A tu je i jedna vest o pomoru pčela u Srbiji, koju srpski mediji nisu preneli, došlo je do velikog prodora u istraživanju autizma kod dece, a pričamo i o tome kako se u nauci analiziraju podaci i zašto ponekad ispravni podaci dovedu do neispravnih zaključaka.

U ovoj epizodi pričamo o lažnim doktoratima, lažnim naučnicima, akademskoj čestitosti i integritetu. Donosimo vam vesti o naprednoj biotehnologiji i prvim 3D odštampanim plućima, o jednom velikom pomaku u lečenju plućnih bolesti u kom je učestvovala i jedna naša naučnica sa Univerziteta Kolumbija i najavljujemo nekoliko interesantnih događaja u Srbiji koje vam preporučujemo da ih posetite. Poseban deo emisije posvetili smo rezultatima velike studije Ujedinjenih nacija o ubrzanom nestanku živih vrsta na planeti!

Prvi put uživo na jednom istom mestu, na Radio Aparatu, Darko i Dušan u ovoj epizodi pričaju o najnovijim otkrićima iz sveta nauke i tehnologije. Pričali smo o odgonetanju misterija Vojničevog manuskripta, sentetičkoj biologiji i veštačkom životu, novim ulaganjima u istraživanja leka protiv raka, protivotrova za ujede zmija, o novim paradigmama u svetu istraživanja vulkana, a u fokusu nam je najnovija svemirska trka i priča o budućnosti istraživanja Meseca.

U ovoj epizodi Naučnog megafona obradili smo tri veoma važne teme koje prožimaju nauku poslednjih meseci:

1. Plan SAD da ponovo na Mesec pošalje ljudsku misiju
2. Najavu izgradnje nove generacije džinovskih svetskih teleskopa.
3. Mali edukacijski vodič svim ljubiteljima nauke o tome kako da prepoznajemo senzacionalizam u naučnom izveštavanju.

Zašto su naši preci počeli da hodaju uspravno? Kakve to veze ima sa katastrofičkim eksplozijama zvezda koje zovemo supernove? Kako globalno zagrevanje polako istrebljuje arktičke pafine? Šta je pametni mikroarmirani beton i kako štiti životnu sredinu? Da li su i kako Stari Rimljani uticali na porast globalnog zagrevanja danas? Kakva se izložba o Mesecu održava u Parizu? Kakav se to ekološki festival održava na Fruškoj gori?

O svemu tome možete slušati u ovoj epizodi Naučnog megafona! Takođe, poslušajte i priču o tome kako je Artur Edington posmatrao totalno pomračenje Sunca pre tačno 100 godina i zašto je ova njegova ekspedicija bila ključna za Opštu teoriju relativnosti. Na kraju emisije očekuje vas i jedna mala lekcija iz filozofije nauke, priča o tome kako se naučne teorije dokazuju.

U ovoj epizodi Naučnog megafona, pričamo o predlogu zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti u Srbiji, borbi mladih istraživača za bolji položaj i jednoj ohrabrujućoj inicijativa koja se tiče zapošljavanja mladih doktora nauka u svetu, vesti da su naučnici napokon rešili slavni paradoks Šredingerove mačke, o tome kako su astronomi detektovali natprosečno visok sjaj prvih galaksija formiranih u svemiru, o jednoj neverovatnoj osobini azijskih slonova i o tome kako pčele simbole pretvaraju u brojeve!

U ovoj epizodi možete slušati o jednom istraživanju iz Engleske, koje nam govori o tome kako nas samo dva sata nedeljno u prirodi mogu učiniti srećnijim i samozadovoljnijim. Takođe, tu je i vest o jednoj strašnoj bolesti, eboli, i tome koliko znamo o njenom širenju. A tu je, obavezno, i jedna vest iz astronomije i planetarnih nauka – imamo neka nova saznanja o Mesecu i njegovom južnom polu! Drugi deo emisije posvećujemo preporukama knjiga iz popularne nauke za letovanje!

Prošle nedelje je Svetska zdravstvena organizacija saopštila jedan poražavajući podatak o povećanju broja zaraženih od malih boginja, detektovali smo prvi molekul nastao u Svemiru, a svet je na sva zvona obišla vest o timu naučnika koji je uspeo da oživi neke određene funkcije ćelija mozga kod mrtvih svinja. Tim povodom smo pažnju posvetili i etičkim problemima istraživanja na životnjama, a svoje mišljenje o tome dao nam je i prof. Alesantro Treveso sa grupe za neuronauke instituta SISSA u Italiji.

U ovoj epizodi Naučnog megafona u fokus smo stavili prvo otkriće fosilnog ostatka zuba Neandertalca na području današnje Srbije. Inspirisani ovim otkrićem, uz jednu posebnu malu lekciju iz evolucije čoveka vodimo vas kroz svet Neandertalaca, ovih naših interesantnih i nedovoljno poznatih prarođaka.