U ovoj epizodi donosimo priču o struci kojoj pripada i Radio Galaksija – naučnom novinarstvu. Govorili smo o knjizi „Uvod u naučno novinarstvo“ (Martin V. Angler) i kroz razgovor smo pričali o specifičnostima pisanja o nauci, naučnom novinarstvu, kritičkom naučnom novinarstvu, problemima koji se javljaju kada novinari nisu dobri naučni novinari i slično.

Gost je bio Ivan Umeljić, rukovodilac sektora za izdavaštvo i medijsku produkciju Centra za promociju nauke i urednik edicije u kojoj je na srpskom jeziku izdata knjiga o kojoj smo pričali i urednik časopisa Elementi (o kom je takođe bilo reči).

Knjigu možete kupiti u svim bolje opremljenim knjižarama ili poručiti preko internet prodavnice Centra za promociju nauke, ovde.

Iz opisa knjige sa sajta CPN-a:

„Uvod u naučno novinarstvo pruža opsežan vodič za proizvodnju novinskog sadržaja o raznim oblastima naučnog istraživanja. Pažljivog čitaoca, korak po korak, uvodi u praktične veštine potrebne za pisanje naučnih priča i pojašnjava mnoge poznate i nepoznate detalje koji stoje u osnovi ovog posla. Martin V. Angler, iskusni naučni novinar, obuhvata glavne etape u pisanju i objavljivanju članka; od odabira ideje, uobličavanja predloga, istraživanja i vođenja intervjua do upečatljivog pisanja za magazine, novine i onlajn izdanja. Tu su i poglavlja posvećena istraživačkom izveštavanju, postupanju sa naučnim podacima i objašnjavanju naučne prakse i rezultata istraživanja laičkoj publici. Izlaganje u poglavljima potkrepljeno je predlozima za čitanje, pitanjima za ponavljanje i praktičnim vežbama. Knjiga takođe sadrži opširne intervjue s iskusnim naučnim novinarima, istraživačima i naučnicima koji daju dragocene savete o izgradnji karijere u naučnom novinarstvu, govore o onome što čini dobrog izveštača kao i o tekućim profesionalnim izazovima sa kojima se suočavaju. Knjiga se završava iscrtavanjem brojnih dostupnih puteva u naučno novinarstvo, kao što su poznati programi kreativnog pisanja, stipendije, nagrade i uspešni onlajn naučni časopisi.

Studentima novinarstva i profesionalnim novinarima svih nivoa ova knjiga nudi neprocenjiv pregled savremenog naučnog novinarstva s naglaskom na profesionalnu novinarsku praksu i izazove digitalnog doba.“

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Među vestima iz aprila u ovoj epizodi Naučnog megafona možete čuti više o tome: 

• šta je helikopterčić Genijalnost radio na Marsu, 
• šta je MOXIE napravio na roveru Istrajnost, 
• kakve sve efekte COVID-19 ostavlja po mentalno i neuropsihijatrijsko zdravlje, 
• kako su se introverti i ekstroverti nosili sa izolacijom tokom pandemije, 
• kako deca razvijaju strah od korona virusa tokom vanrednog stanja, 
• koliki je rizik koji zaraze COVID-19 kod trudnica i novorođenčadi, 
• da je vakcina protiv COVID-19 potpuno bezbedna za trudnice i novorođenčad, 
• kako klimatski, demografski i faktori kontrole bolesti utiču na dinamiku epidemije COVID-19, 
• kako VR pomaže u istraživanima u psihologiji marketinga kafe, 
• kako buduće pojačane učestalosti munja i požara u Arktičkom pojasu mogu da otope permafrost i oslobode velike depizote ugljenika, 
• kako je otkrivena prevara i lažiranje podataka o zagađenju vazduha u Kini, 
• koje nove metode mogu da pomognu u predviđanju vulkanskih erupcija,
• da se posledice izloženosti radioaktivnom zračenju u Černobilju ne prenose na decu i da se kancerska oboljenja štitne žlezde nastala nakon nesreće u Černobilju ne razlikuju od ostalih, 
• kako generičari istražuju koordinisani razvoj mozga i lica, 
• zašto se događa preterano dijagnostikovanje ADHD-a kod dece i adolescenata, 
• kako smo proizveli visoko efikasnu vakcinu protiv malarije! 

Naučni megafon uređuju i vode: Dušan Pavlović i Lana Konstantinović

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U drugom razgovoru ciklusa „Kako istražujemo?“ bavili smo se istraživanjem klimatskih promena, a gost je bio prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Govorili smo o složenosti klimatskog sistema, kako ga modeliramo, na koji način možemo da merimo i uočavamo promenu klime, kao i o globalnom zagrevanju, faktorima koji utiču na povećanje globalnog zagrevanja, kako modeliramo i procenjujemo granice do kojih ljudska civilizacija može da utiče na klimu… Šta je Pariski sporazum, zašto postoji, šta su osnovne smernice za čovečanstvo ako želimo da ne doživi kolaps zbog globalnog zagrevanja? Šta mi kao pojedinci možemo da uradimo da pomognemo da se to ne desi?

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U ovoj epizodi govorili smo o sekvenciranju genoma, metodama i tehnikama koje se koriste za detekciju i prepoznavanja nukleinskih baza u lancima DNK, o bioinformatici i bioinformatičkoj analizi podataka dobijenih sekvenciranjem genoma, kliničkim primenama i nekim zanimljivim problemima u kojima razvoj sekvenciranja humanog genoma može da unapredi medicinu.   

Gost je bio Ognjen Milićević, bioinformatičar, statističar i lekar, asistent na Katedri za statistiku Medicinskog fakulteta u Beogradu. 

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričali smo o „mračnoj strani ličnosti“, mračnoj trijadi i mračnoj tetradi, pre svega sa aspekta istraživanja psihopatije, ali pričali smo i o psihopatiji u svakodnevnom životu.

Gost je bio dr Janko Međedović, viši naučni saradnik na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja, docent na Departmanu za psihologiju na Fakultet za medije i komunikacije i saradnik Laboratorije za istraživanje individualnih razlika na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U ovoj epizodi smo pričali o PCR testovima, o njihovoj primeni u nauci i dijagnostici, a posebno kada su u pitanju istraživanja i dijagnostika COVID-19. Pričaćemo o tome kako funkcionišu, čemu služe, šta su im prednosti i mane, kakve sve vrste PCR testova postoje, kao i kako je sama pandemija SARS-CoV-2 virusa uticala na razvoj PCR metoda. 

Gošća je bila dr Ana Đorđević, naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i vođa jednog od timova za PCR dijagnostiku u laboratoriji „Vatreno oko“.

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U okviru ciklusa tribina „Kako istražujemo?“ u saradnji sa Domom omladine Beograda, prvi u nizu razgovora bio je na temu istraživanja vakcina. 

Gost je bio prof. dr Miloš Marković, imunolog, vanredni profesor imunologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U novoj epizodi Naučnog megafona, Lana i Dušan su pripremili jedan veliki izbor novosti iz sveta nauke i njene okoline. Pričali smo o: 

• novim zvucima sa Marsa
• o novom radu koji govori o tome da su okeani na Marsu u velikoj meri zarobljeni u mineralima u kori ove planete
• o razlikama između čoveka i majmuna kada je u pitanju količina vode koja nam je potrebna kao organizmu
• o maršmelou testu u životnjskom carstvu
• najnovijim istraživanjima u oblasti istraživanja Alchajmerove bolesti
• o jednoj indikaciji da infekcija bakterijom Bartonella ima veze sa šizoafektivnim poremećajima
• o tome kako su iz kompanije Mozilla istraživali uticaje priče o brzini browsera na opažanje brzine browsera
• o kognitivno-emotivnim poteškoćama koje bi astronauti mogli da imaju na dugim putovanjima (na Mars, recimo) 
• o novim istraživanjima porekla međuzvezdanog objekta ‘Oumuamua
• o meteoritima koji su pronađeni u Velikoj Britaniji i Alžiru

Naučni megafon uređuju i vode: Dušan Pavlović i Lana Konstantinović

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U ovoj epizodi segment „Jedan pisac, jedna knjiga!“ je malo drugačiji od uobičajenog. Umesto razgovora sa gostom, Dušan čita jednu priču iz zbirke „Kosmikomike“ Itala Kalvina, „Sunčeva oluja“. Naravno, bilo je i malo priče o zbirci, a tu je i jedan intervju sa Kalvinom u kom on govori o tome kako je pisao ove naukom inspirisane fantastične i mitologijske priče. Kao što je Kalvino u ovoj zbirci eksperimentisao sa pisanjem, i Radio Galaksija malo eksperimentiše sa emisijom.

Muzička numera uz pripovetku:
Ron Collier Orchestra feat. Duke Ellington, Aurora Borealis (North of the Border in Canada, 1967)

Iz opisa knjige:

Italo Kalvino (1923-1985) jedan je od najvećih i najznačajnijih italijanskih pisaca dvadesetog veka. Njegove teme i pripovedački putevi su bogati i raznovrsni: od ratnih sećanja do jedne lucidne i nadasve prefinjene savremene etike koja se izražava preko apologija, čas grotesknih, čas naučno-fantastičnih ili prožetih gorkom ironijom o pošastima savremenog društva. U isto vreme, njegova razmišljanja o razlozima za pisanje okrenula su se građenju vrsnih pripovedačkih mehanizama, kadrih da izraze prirodu složenog „umeća“ pisanja, pri čemu Kalvino koristi jedan od najčistijih i najelegantnijih stilova savremene italijanske proze.

Smeštajući svoje kosmikomike u naučnofantastični okvir, Kalvino je možda želeo da čovekovoj duši i njenim osnovnim i suštinskim, pa čak i onim najbanalnijiim unutršanjim zbivanjima da obeležje trajnosti i univerzalnosti. Kako sam autor kaže, „iza Kosmikomika stoje pre svega Leopardi, Đordano Bruno, Luis Kerol, Matino slikarstvo, a u nekim slučajevima Landolfi, Imanuel Kantz, Borhes, Granvilove gravire… „

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U ovoj epizodi segment „Jedan pisac, jedna knjiga!“ je malo drugačiji od uobičajenog. Umesto razgovora sa gostom, Dušan čita jednu priču iz zbirke „Kosmikomike“ Itala Kalvina, „Sunčeva oluja“. Naravno, bilo je i malo priče o zbirci, a tu je i jedan intervju sa Kalvinom u kom on govori o tome kako je pisao ove naukom inspirisane fantastične i mitologijske priče. Kao što je Kalvino u ovoj zbirci eksperimentisao sa pisanjem, i Radio Galaksija malo eksperimentiše sa emisijom.

Muzička numera uz pripovetku:
Ron Collier Orchestra feat. Duke Ellington, Aurora Borealis (North of the Border in Canada, 1967)

Iz opisa knjige:

Italo Kalvino (1923-1985) jedan je od najvećih i najznačajnijih italijanskih pisaca dvadesetog veka. Njegove teme i pripovedački putevi su bogati i raznovrsni: od ratnih sećanja do jedne lucidne i nadasve prefinjene savremene etike koja se izražava preko apologija, čas grotesknih, čas naučno-fantastičnih ili prožetih gorkom ironijom o pošastima savremenog društva. U isto vreme, njegova razmišljanja o razlozima za pisanje okrenula su se građenju vrsnih pripovedačkih mehanizama, kadrih da izraze prirodu složenog „umeća“ pisanja, pri čemu Kalvino koristi jedan od najčistijih i najelegantnijih stilova savremene italijanske proze.

Smeštajući svoje kosmikomike u naučnofantastični okvir, Kalvino je možda želeo da čovekovoj duši i njenim osnovnim i suštinskim, pa čak i onim najbanalnijiim unutršanjim zbivanjima da obeležje trajnosti i univerzalnosti. Kako sam autor kaže, „iza Kosmikomika stoje pre svega Leopardi, Đordano Bruno, Luis Kerol, Matino slikarstvo, a u nekim slučajevima Landolfi, Imanuel Kantz, Borhes, Granvilove gravire… „

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)