U novoj epizodi Naučnog megafona, Lana i Dušan su pripremili jedan veliki izbor novosti iz sveta nauke i njene okoline. Pričali smo o: 

• novim zvucima sa Marsa
• o novom radu koji govori o tome da su okeani na Marsu u velikoj meri zarobljeni u mineralima u kori ove planete
• o razlikama između čoveka i majmuna kada je u pitanju količina vode koja nam je potrebna kao organizmu
• o maršmelou testu u životnjskom carstvu
• najnovijim istraživanjima u oblasti istraživanja Alchajmerove bolesti
• o jednoj indikaciji da infekcija bakterijom Bartonella ima veze sa šizoafektivnim poremećajima
• o tome kako su iz kompanije Mozilla istraživali uticaje priče o brzini browsera na opažanje brzine browsera
• o kognitivno-emotivnim poteškoćama koje bi astronauti mogli da imaju na dugim putovanjima (na Mars, recimo) 
• o novim istraživanjima porekla međuzvezdanog objekta ‘Oumuamua
• o meteoritima koji su pronađeni u Velikoj Britaniji i Alžiru

Naučni megafon uređuju i vode: Dušan Pavlović i Lana Konstantinović

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U ovoj epizodi segment „Jedan pisac, jedna knjiga!“ je malo drugačiji od uobičajenog. Umesto razgovora sa gostom, Dušan čita jednu priču iz zbirke „Kosmikomike“ Itala Kalvina, „Sunčeva oluja“. Naravno, bilo je i malo priče o zbirci, a tu je i jedan intervju sa Kalvinom u kom on govori o tome kako je pisao ove naukom inspirisane fantastične i mitologijske priče. Kao što je Kalvino u ovoj zbirci eksperimentisao sa pisanjem, i Radio Galaksija malo eksperimentiše sa emisijom.

Muzička numera uz pripovetku:
Ron Collier Orchestra feat. Duke Ellington, Aurora Borealis (North of the Border in Canada, 1967)

Iz opisa knjige:

Italo Kalvino (1923-1985) jedan je od najvećih i najznačajnijih italijanskih pisaca dvadesetog veka. Njegove teme i pripovedački putevi su bogati i raznovrsni: od ratnih sećanja do jedne lucidne i nadasve prefinjene savremene etike koja se izražava preko apologija, čas grotesknih, čas naučno-fantastičnih ili prožetih gorkom ironijom o pošastima savremenog društva. U isto vreme, njegova razmišljanja o razlozima za pisanje okrenula su se građenju vrsnih pripovedačkih mehanizama, kadrih da izraze prirodu složenog „umeća“ pisanja, pri čemu Kalvino koristi jedan od najčistijih i najelegantnijih stilova savremene italijanske proze.

Smeštajući svoje kosmikomike u naučnofantastični okvir, Kalvino je možda želeo da čovekovoj duši i njenim osnovnim i suštinskim, pa čak i onim najbanalnijiim unutršanjim zbivanjima da obeležje trajnosti i univerzalnosti. Kako sam autor kaže, „iza Kosmikomika stoje pre svega Leopardi, Đordano Bruno, Luis Kerol, Matino slikarstvo, a u nekim slučajevima Landolfi, Imanuel Kantz, Borhes, Granvilove gravire… „

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U ovoj epizodi segment „Jedan pisac, jedna knjiga!“ je malo drugačiji od uobičajenog. Umesto razgovora sa gostom, Dušan čita jednu priču iz zbirke „Kosmikomike“ Itala Kalvina, „Sunčeva oluja“. Naravno, bilo je i malo priče o zbirci, a tu je i jedan intervju sa Kalvinom u kom on govori o tome kako je pisao ove naukom inspirisane fantastične i mitologijske priče. Kao što je Kalvino u ovoj zbirci eksperimentisao sa pisanjem, i Radio Galaksija malo eksperimentiše sa emisijom.

Muzička numera uz pripovetku:
Ron Collier Orchestra feat. Duke Ellington, Aurora Borealis (North of the Border in Canada, 1967)

Iz opisa knjige:

Italo Kalvino (1923-1985) jedan je od najvećih i najznačajnijih italijanskih pisaca dvadesetog veka. Njegove teme i pripovedački putevi su bogati i raznovrsni: od ratnih sećanja do jedne lucidne i nadasve prefinjene savremene etike koja se izražava preko apologija, čas grotesknih, čas naučno-fantastičnih ili prožetih gorkom ironijom o pošastima savremenog društva. U isto vreme, njegova razmišljanja o razlozima za pisanje okrenula su se građenju vrsnih pripovedačkih mehanizama, kadrih da izraze prirodu složenog „umeća“ pisanja, pri čemu Kalvino koristi jedan od najčistijih i najelegantnijih stilova savremene italijanske proze.

Smeštajući svoje kosmikomike u naučnofantastični okvir, Kalvino je možda želeo da čovekovoj duši i njenim osnovnim i suštinskim, pa čak i onim najbanalnijiim unutršanjim zbivanjima da obeležje trajnosti i univerzalnosti. Kako sam autor kaže, „iza Kosmikomika stoje pre svega Leopardi, Đordano Bruno, Luis Kerol, Matino slikarstvo, a u nekim slučajevima Landolfi, Imanuel Kantz, Borhes, Granvilove gravire… „

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Nuklearna fuzija je proces putem kog nastaje energija u zvezdama, proces spajanja jezgara vodonika i vodonikovih izotopa u teža jezgra helijuma i njegovih izotopa, u kom nastaje ogromna količina čiste energije. Redovno se odvija u zvezdama maltene od samog nastanka Univerzuma, nekih 100 miliona godina nakon Velikog praska, i kada bismo mogli da ovaj proces ukrotimo u laboratoriji, dobili bismo maltene maltene beskonačnu količinu čiste energije. Međutim, ovaj prirodni proces je ekstremno teško proizvesti u kontrolisanim uslovima u laboratorijama i nuklearnim reaktorima… 

Iako su u mnogim filmovima i popularnoj kulturi fuzioni nuklearni reaktori prisutni odavno (setimo se samo Mr. Fusiona, kućnog fuzionog reaktora iz filma Povratak u budućnost iz 1985. godine!), značajniji pomaci se dešavaju tek sada. U poslednjih nekoliko godina, ova tehnologija je polako počela da prelazi iz domena naučne fantastike u realnost, a u junu ove godine jedan takav reaktor počeće sa prvim testovima fuzije mešavine deuterijuma i tricijuma. U pitanju je JET (Joint European Torus), a mi u ovoj epizodi Radio Galaksije pričamo o nuklearnoj fuziji, o procesu nastanka energije u zvezdama, ali i o različitim tipovima nuklearnih fuzionih reaktora koji se razvijaju i o budućnosti fuzione nuklearne energije.

Gost je bio dr Milan M. Ćirković.

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Nuklearna fuzija je proces putem kog nastaje energija u zvezdama, proces spajanja jezgara vodonika i vodonikovih izotopa u teža jezgra helijuma i njegovih izotopa, u kom nastaje ogromna količina čiste energije. Redovno se odvija u zvezdama maltene od samog nastanka Univerzuma, nekih 100 miliona godina nakon Velikog praska, i kada bismo mogli da ovaj proces ukrotimo u laboratoriji, dobili bismo maltene maltene beskonačnu količinu čiste energije. Međutim, ovaj prirodni proces je ekstremno teško proizvesti u kontrolisanim uslovima u laboratorijama i nuklearnim reaktorima… 

Iako su u mnogim filmovima i popularnoj kulturi fuzioni nuklearni reaktori prisutni odavno (setimo se samo Mr. Fusiona, kućnog fuzionog reaktora iz filma Povratak u budućnost iz 1985. godine!), značajniji pomaci se dešavaju tek sada. U poslednjih nekoliko godina, ova tehnologija je polako počela da prelazi iz domena naučne fantastike u realnost, a u junu ove godine jedan takav reaktor počeće sa prvim testovima fuzije mešavine deuterijuma i tricijuma. U pitanju je JET (Joint European Torus), a mi u ovoj epizodi Radio Galaksije pričamo o nuklearnoj fuziji, o procesu nastanka energije u zvezdama, ali i o različitim tipovima nuklearnih fuzionih reaktora koji se razvijaju i o budućnosti fuzione nuklearne energije.

Gost je bio dr Milan M. Ćirković.

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Pre tri i po godine prvi put smo u Sunčevom sistemu detektovali objekat porekla izvan Sunčevog sistema. Nazvali smo ga ‘Oumuamua i od tada do danas on je tema raznih debata u nauci (i šire), a to ime je poznato i u široj javnosti. Najkontroverznije ideje potiču od teorijskog fizičara Avi Loeba koji je ove godine objavio i knjigu pod nazivom „Extraterrestrial“ u kojoj pokušava da poreklo i pojavu ovog objekta objasni teorijom da je u pitanju artefakt vanzemaljske inteligencije. Većina naučne zajednice se sa ovom teorijom ne slaže, a i posmatrački podaci, najblaže rečeno, nisu naklonjeni toj ideji. 

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričali smo o posmatranjima i posmatračkim podacima koje imamo, kao i teorijama koje objašnjavaju ‘Oumuamua kao prirodni objekat. Neobičan i iznenađujuć u odnosu na ono na šta smo navikli u Sunčevom sistemu, ali prirodan (ma koliko da je ideja o otkriću vanezemaljske inteligencije privlačna).  

Gost je bio Igor Smolić sa Instituta za fiziku.

Jako mali izbor literature za detaljnije upoznavanje sa ovom temom: 

• The ‘Oumuamua ISSI Team: The natural history of ‘Oumuamua, Nature Astronomy, 01 July 2019
• Wesley C. Fraser, Petr Pravec, Alan Fitzsimmons, Pedro Lacerda, Michele T. Bannister, Colin Snodgrass & Igor Smolić: The tumbling rotational state of 1I/‘Oumuamua, Nature Astronomy, 09 February 2018

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Pre tri i po godine prvi put smo u Sunčevom sistemu detektovali objekat porekla izvan Sunčevog sistema. Nazvali smo ga ‘Oumuamua i od tada do danas on je tema raznih debata u nauci (i šire), a to ime je poznato i u široj javnosti. Najkontroverznije ideje potiču od teorijskog fizičara Avi Loeba koji je ove godine objavio i knjigu pod nazivom „Extraterrestrial“ u kojoj pokušava da poreklo i pojavu ovog objekta objasni teorijom da je u pitanju artefakt vanzemaljske inteligencije. Većina naučne zajednice se sa ovom teorijom ne slaže, a i posmatrački podaci, najblaže rečeno, nisu naklonjeni toj ideji. 

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričali smo o posmatranjima i posmatračkim podacima koje imamo, kao i teorijama koje objašnjavaju ‘Oumuamua kao prirodni objekat. Neobičan i iznenađujuć u odnosu na ono na šta smo navikli u Sunčevom sistemu, ali prirodan (ma koliko da je ideja o otkriću vanezemaljske inteligencije privlačna).  

Gost je bio Igor Smolić sa Instituta za fiziku.

Jako mali izbor literature za detaljnije upoznavanje sa ovom temom: 

• The ‘Oumuamua ISSI Team: The natural history of ‘Oumuamua, Nature Astronomy, 01 July 2019
• Wesley C. Fraser, Petr Pravec, Alan Fitzsimmons, Pedro Lacerda, Michele T. Bannister, Colin Snodgrass & Igor Smolić: The tumbling rotational state of 1I/‘Oumuamua, Nature Astronomy, 09 February 2018
• Sekanina Zdenek: A probability of encounter with interstellar comets and the likelihood of their existence, Icarus, 1976

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Posle godinu dana pauze, ponovo se vraćamo novostima iz sveta nauke i otkrića! 

Ova epizoda posvećena je februaru 2021. godine, a pričali smo o: 

• februaru kao mesecu sletanja na Mars (pa možete čuti i mali džingl koji je sa Marsa poslao rover Perseverance)
• poreklu kamenih blokova iz Stounhendža
• jednom 18000 godina starom muzičkom instrumentu (a Dušan je za tu priliku u emisiju čak poneo i trubu i iskomponovao jednu praistorijsku simfoniju koju ćete moći da čujete)
• paučjim nogama, pletenju mreže, autonomiji od mozga i primeni tih znanja u robotici
• zoonozi koronavirusa na Južnom Tajlandu i ljuskavim mravojedima
• prvom uspešnom kloniranju jedne jedinke mrkog tvora koji su ugrožena vrsta
• zemljotresu u novoj Kaledoniji (a detektovanom kod nas!)

Naučni megafon uređuju i vode: Dušan Pavlović i Lana Konstantinović

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U ovoj epizodi „Jedan pisac, jedna knjiga!“ govorili smo o istoriji i filozofiji fizike kroz razgovor sa jednim piscem, Slobodanom Perovićem, o dve knjige: „Trnovit put do Higsovog bozona“ i „Kvantna revolucija“. 

Slobodan Perović je redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i bavi se istorijom i filozofijom nauke, a u ovoj epizodi smo pričali o istorijskim i filozofskim pitanjima vezanim za strukturu Standardnog modela elementarnih čestica, epistemologiji i metodološkim pitanjima vezanim za nauku u velikim kolaboracijama poput Fermilaba i CERNa, u eksperimentisanju na visokim energijama, kao i u nauci velike količine podataka. Govorili smo i o tome, kao što podnaslov prve knjige kaže, gde su granice savremene fizike? 

Kroz priču o drugoj knjizi, pričali smo o istoriji kvantne mehanike, induktivnom razvoju kvantne teorije, Nilsu Boru kao jednoj od centralnih ličnosti razvoja kvantne fizike, a onda i o savremenim teorijama kvantne gravitacije petlji.

Mnogo tema, nesmo sigurno sve objasniti, tek smo se zagrejali kad je emisija došla do kraja, ali tu su Heliks i Slobodanove knjige za svako dalje čitanje! 

Ovo je ujedno i početak saradnje Radio Galaksije sa izdavačkom kućom Heliks, našom trenutno najrenomiranijom izdavačkom kućom u oblasti popularne nauke.

Knjige možete pronaći i kupiti preko sajta Izdavačke kuće Heliks, ovde: „Trnovit put do Higsovog bozona“, „Kvantna revolucija“, ili u svim bolje opremljenim knjižarama. 

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Ukoliko niste znali, prošle godine ste sigurno čuli kako su slepi miševi rezervoari i izvori mnogih patogena, a ponekad se desi da virusne, bakterijske i gljivične zarazne bolesti ljudi poreklo vode baš od slepih miševa. 

Gost je bio Ivica Dimkić sa Biološkog fakulteta, sa kojim smo pričali o mikrobiološkim istraživanjima slepih miševa i patogena kojih su oni nosioci. 

Pričali smo o slepim miševima i njihovim habitatima, o tome kako su sve više ugroženi urbanizacijom i deforestacijom, o tome kako to dovodi do češćih kontakata sa ljudima, o uzrocima zaraznih bolesti poreklom od slepih miševa. Poseban fokus smo stavili na priču o guanu slepih miševa (ekskrementima, odnosno izmetom, mokraćom i ostacima leševa koji se talože u pećinama i drugim habitatima slepih miševa), o mikrobiologiji guana slepih miševa, virusnim, bakterijskim i gljivičnim mikrobiomom i njihovim istraživanjima.

Pregledni rad o mikrobiomu guana slepih miševa koji smo pominjali u epizodi možete pročitati ovde. 

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)