Nada Todoreskov, klinička psihološkinja na Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine te saradnica Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu tvrdi da “jedno od desetoro dece prijavi roditelju da je imalo problema na internetu iz straha da će im biti oduzeta mogućnost da koriste kompjuter“. Prema podacima sa kojima raspolaže Nada Todoreskov, jedno od petoro dece osnovnoškolskog uzrasta bilo je meta nasilja prošle godine. #odgovornionlajn #zainternetbezmržnje  

 Ivana Perić, koordinatorka SOS ženskog centra, nema dilemu kada tvrdi da je pojava društvenih mreža otvorila prostor za nagomilavanje postojećih ali i nove oblike nasilja i uznemiravanja žena. Na drugoj strani, prema rečima naše sagovornice, društvene mreže mogu biti i korisne za podizanje društvene svesti. „Patrijahalna kultura je takva da će uvek okriviti žene za ono što im se dešava. Poenta je u tome da niko nema pravo nikoga da vređa na bilo koji način ili da seksistički komentariše nekoga ili ponižava“ kaže Ivana Perić u razgovoru za Multiradio.
 

Smiljana Milinkov, docentkinja na Odseku za medijske studije, definiše govor mržnje kao apsolutno negiranje suštine i bića drugog. „To je izražavanje jedne akcije, u ovom slučaju govora mržnje, prema drugom. Kažem, postoje različite i u zakonskim okvirima postoje različiti članovi koji upućuju na govor mržnje i šta to predstavlja. Različite i evropske institucije imaju svoju definiciju, ali u svakom slučaju to jeste izražavanje mržnje prema drugom na osnovu nekog njegovog ličnog svojstva – da li je to etničko, rasno, seksualno, polno, versko, političko ili neko drugo svojstvo, ali je suština u tome da se izražava mržnja, netrpeljivost i da se unižava postojanje drugog zbog nekog njegovog ličnog svojstva“ kaže Smiljana Milinkov u intervjuju za Multiradio.

 „U Srbiji sve postalo politika koja nas je potpuno pojela.“ 

 Dinko Gruhonjić, novinar i predavač na Katedri za žurnalistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, zbog svog svojih stavova i žestoke kritike srpskog nacionalizma česta je meta napada provladinih tabloida te ogranizovanih onlajn napada u kojima se (pre)često iznose otvorene pretnje smrću ne samo njemu već i njegovoj porodici. U razgovoru za Multiradio Gruhonjić kaže da su ga napadali jer je „pisao da je nebo plavo a trava zelena, odnosno da oni koji su činili ratne zločine treba da zbog toga idu u zatvor i da budu kažnjeni primereno“.   

Ova emisija je nastala u okviru projekta „Odgovorni onlajn“ koju je podržala Ambasada Kraljevine Holandije (https://cutt.ly/hd3UElm)   DISKLEJMER: Ova emisija podržana je od strane Ambasade Kraljevine Holandije. Za sadržinu ove emisije isključivo je odgovoran Multiradio Novi Sad i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Ambasade. This show was produced with the support of the Netherlands embassy in Belgrade. The content of this show is the sole responsibility of Multiradio Novi Sad and that content does not in any way express the official views of the Embassy. 

„Građanin možete biti samo ako ste informisani i ako donosite odluku zasnovanu na kritički rastumačenim informacijama“ kaže Lazar Čovs.

Emina Beković, edukatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu od 2017. do danas obišla je 130 škola i održala edukacije za 5000 roditelja i preko 13000 učenika. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 2017. godine osnovalo je Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu – jedinstveno mesto za pružanje saveta, tehničke podrške i pomoći nastavnicima, deci i roditeljima kako pravilno da koriste informociono-komunikacione tehnologije i centar kojem građani, deca, roditelji, nastavnici prijavljuju nasilje na internetu. Ukoliko ih neko ucenjuje, vređa, šalje neprimerene poruke – mogu pozvati naš centar. Centar je anoniman, dete ne mora da se predstavi i ukupna komunikacija Centra do sada preko 18 600 telefonskih poziva, mejlova, poruka preko Fejsbuka i Instagrama, preko 3000 formiranih predmeta u smislu saveta, informacija i tehničke podrške i 240 upućenih predmeta. „Upućeni predmet znači da se desila neka situacija i da smo mi te predmete poslali nadležnim institucijama – MUP-u, Tužilaštvu, Centrima za socijalni rad, domovima zdravlja ili Ministarstvu prosvete, u zavisnosti o čemu se radi i kakva je priroda tog nasilja ili tog problema“ kaže Emina Beković u razgovoru za Multiradio.

 Milena Maričić profesorica novosadske Gimnazije Svetozar Marković svojim učenicima predaje kako da prepoznaju govor mržnje te kako da se govoru mržnje odupru.  „Ono što je važno i ne znam koliko zapravo svi mi kao društvo možemo da utičemo na to jeste da smo svi mi primaoci i na nesvesnom nivou primamo strahovito mnogo poruka. Ponekad nismo svesni tih poruka koje jesu govor mržnje, a to nesvesno ostaje u nama i to na neki način utiče na naš život. Kada oblikuju odrasle možete da zamislite koliko oblikuju mlado biće“, kaže Milena Maričić za Multiradio i podseća da je uloga roditelja važnija od škole.   

 Dr Jelena Kleut sa Odseka za medijske studije Filozofskog fakultetta u Novom Sadu dragocena je sagovornica na temu dekonstrukcije govora mržnje na internetu. Prema njenim rečima ključ govora mržnje nalazi se u anonimnosti a jedno od rešenja svakako je promena algoritama društvenih mreža na način da umesto ekstremnih favorizuju sadržaje koji podstiču dijalog, toleranciju i građansku odgovornost.   
 

Bio je žrtva onlajn nasilja ali i osoba koja je zbog optužbi za širenje govora mržnje privođena. Radio voditelj Daško Milinović nema nameru da odustane od društvenih mreža kojima kako kaže treba dati šansu. “Postoji nekoliko važnih pravila ukoliko želite da se bavite društvenim aktivizmom. Prvo, ako nemaš volje, živaca i hrabrosti nemoj se time baviti i drugo, nauči pravila i zakonitosti interneta” kaže Daško Milinović za Multiradio.

Ono što su nam kao deci govorili, da su voda, vatra i struja „dobre sluge, a zli gospodari“, takođe važi i za internet. Zato i mislim da ne treba lako odustati od njih.