Poverenje građana u rad Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca postaje posebno značajno nakon usvajanja Akta o promeni Ustava kojim su pravosudni saveti  dobili nove nadležnosti, uključujući i izbor svih sudija i javnih tužilaca, osim izbora najvišeg tužioca. Zbog čega rad VSS I DVT nije dostupan za posmatrače i zbog čega se najbolje može opisati kao rad u medijskom mraku i institucionalnoj senci zakonodavne i izvršne vlasti? Zbog čega je većina odluka zabeležena u zapisnicima o radu doneta na kratkim sednicama, bez suštinske rasprave i jednoglasno, razgovaraju autorka Izveštaja o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca Sofija Mandić i članica CEPRIS-a Nataša Stojadinović.

Razgovor sa Tanasijem Marinkovićem

Kako je ideja vodilja promene Ustava otklanjanje političkog uticaja na sudstvo i tužilaštvo, poslednja predreferendumska epizoda podkasta “Pritisak” posvećena je pritiscima kojima se CEPRIS bavio u publikaciji “Odgovornost predsednika za povredu Ustava – zabrana uticaja na sudije”, objavljenoj tokom jeseni 2021. godine. Ona predočava dokaze da je predsednik republike Aleksandar Vučić od svog izbora 2017. pa zaključno sa polovinom 2020. godine, svojim javnim nastupima intezivno uticao na sudije i tužioce i time prekršio Ustav najmanje 25 puta. O tome da li vlast koja vrši uticaj na rad, kako tužilaštva, tako i sudstva, ima legitimitet i kredibilitet da predlaže ustavne promene, koje upravo treba da otklone uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na pravosuđe, razgovarali smo sa redovnim profesorom Ustavnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu i autorom studije dr Tanasijem Marinkovićem.

Razgovor sa Goranom Ilićem 

Razgovor sa Vidom Petrović-Škero.

U strogo hijerarhijskom tužilačkom sistemu Srbije, u kojem je bolje ne istupati javno, jer to može izazvati više problema nego koristi, tužiteljka Bojana Savović odlučila je da govori javno o položaju tužilaštva u opširnom razgovoru koji su sa njom vodili pravnici Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

Kako je objasnila, motivisanje građana da prijave koruptivne radnje i edukovanje su ključni za ostvarivanje aktuelnih ciljeva, pa i ciljeva zbog kojih su formirana Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije.

Savović je u razgovoru, koji u celosti možete pročitati i poslušati na sajtu CEPRIS-a, podsetila da hijerarhijska podređenost nižeg zamenika ili tužioca višem, može dovesti do situacija u kojim on zastupa pravni stav sa kojim nije saglasan, ukoliko mu to naloži viši tužilac. Međutim, ako se ispostavi da je odluka višeg tužioca pogrešna, “to se reflektuje negativno na rad samog zamenika, dok ne utiče na vrednovanje rada nadređenog višeg zamenika javnog tužioca, koji mu je naložio takvo postupanje“, objasnila je tužiteljka.

Razgovarali smo sa Predragom Milovanovićem, tužiocem kome je nekadašnji predsednik opštine Grocka rekao da „mu se može desiti da uopšte više ne radi kao tužilac“. Milovanović je za Pritisak govorio o pretnjama smenom, položaju javnog tužilaštva u Srbiji, slobodi govora javnih tužilaca i šansama za izgradnju komunikacije i poverenja građana i tužilaštva.