Koliko verujemo društvenim mrežama i zašto je sve lažno? Lažni osmesi, lažna sreća, lažni brakovi. Potpuno sam razočarana, iako mnogima nije jasno zašto, ali jesam. U ovoj epizodi pričam o Rachel Hollis i njenoj odluci da se razvede od supruga sa kojim ima četvoro dece, parnersku firmu i naizgled srećan brak. Koliko su instagramične slike doprinele ovoj iliziji od života i kako smo se prevarili i poverovali u iluziju?

Cilj je da osvestimo pravo mesto i značaj društvenih mreža u svakodnevnom životu i shvatimo šta je zapravo najvažnije.

Od prve epizode podkasta Vreme je za VAs cilj je bio edukovati ljude o online poslovima, da bismo jednog dana došli do trenutka kada možemo konkretno da pričamo o Virtuelnim Asistentima. Sada je taj trenutak došao. Zajednica se razvija i imamo mnogo planova. I nećemo biti perfekcionisti.

Od prve epizode podkasta Vreme je za VAs cilj je bio edukovati ljude o online poslovima, da bismo jednog dana došli do trenutka kada možemo konkretno da pričamo o Virtuelnim Asistentima. Sada je taj trenutak došao. Zajednica se razvija i imamo mnogo planova. I nećemo biti perfekcionisti.

Dobrodošli u 64. epizodu podkasta Vreme je za VAs. Danas nemam gošću zato što je danas 31. decembar 2019. godine, i sitno brojimo do početka 2020. godine, za koju želim da Vam bude najuspešnija do sada. Upravo zbog toga sam kreirala ovu epizodu, kao rezime u kojem ćete čuti savete koji su dale moja gošće u prethodnim epizodama podkasta, a tiču se ličnih iskustava i saveta koje bi one same sebi dale pre nekih 5, 7 ili 10 godina u zavisnosti od momenta kada su počele da se bave online biznisom. Sigurna sam da će vam ova epizoda biti jedna od onih kojoj se vraćate, znate da ja često, odnosno, uvek, u svakoj epizodi svaku moju gošću pitam da li postoji ta neka knjiga kojoj se vraća koja je uticala na neki period u njenom životu, a ja se nadam da će to u vašem slučaju biti ovaj epizoda, zato što su saveti koje ćete čuti onako stvarno lični i primenljivi su na svakog od nas. Želim vam da u 2020. godini budete uspešni, ali onako uspešni kako vi definiše uspešnost. Želim vam da pronalazite inspiraciju u prizemnim stvarima, konstantno, zato što je to ustvari jedina prava stvar na svetu i želim vam da obavezno pronađete vreme za sebe i za stvari koje volite, od kojih vam srce zaigra brže i od kojih se prosto osećate živim. Srećna Vam i uspešna Nova 2020. godina!

Click to view: show page on Awesound

Moje ime je Ljiljana Vidojković a knjiga koju sam odabrala je “Moć sadašnjeg trenutka” od Ekarta Tola. Nekako mi deluje prikladno sa obzirom na to da je kraj godine da baš ova knjiga bude knjiga s kojom bi ste započeli sledeću. Ona je uticala na drugačiji način na mene, ne samo na promenu pogleda na svet, nego i na promenu iskustva sveta.

Ova knjiga utiče na način na koji provodite svoj život i pojedinačno gledano na svaki trenutak vašeg života, i kako se odnosite prema njemu, jer se mi jedino i uvek nalazimo baš u tom sadašnjem trenutku, a naše misli imaju tendenciju da nas bacaju od prošlosti ka budućnosti i

da onda propustimo sadašnji trenutak. Može nam se desiti da se zapitamo kud prođe ova godina, šta sam radio i, da se sećam recimo samo teških trenutaka.

Ekart na vrlo racionalan način, kroz praktične vežbe, objašnjava kako da doživimo i živimo taj sadašnji trenutak kako da zaustavimo sopstvene misli isti koje nas stresiraju često vode u anksioznost i kako da intenziviramo srećne trenutke. Kako da produbimo, da cenimo obične trenutke, kojih ima zapravo najviše. Ja sam od toga počela, to mi je bilo nekako najjednostavnije a ispostavilo se da nije uopšte jednostavno, pa dok sam sa svojom porodicom, dok se igram sa detetom da budem baš prisutna, da ne razmišljam o ručku koji treba da spremim, ili dok sam se prijateljima da ne razmišljam da li sam nešto propustila na poslu i u onim momentima kada ste sami sa sobom da nekad zaista budete baš onako

potpuno sami sa sobom bez divljajućih misli. Takođe, važna stavka ne postoji pitanje ja mislim, koje možete da imate na ovu temu a da se ono u knjizi ne nalazi, ona je tako koncipirana kroz pitanja koja su postavili ljudi koji su radili sa Ekartom i njegovih onako jasnih odgovora, tako da je na jedan vrlo prijemčiv načini i praktičan način za svakoga

koncipirana. Eto, ja se iskreno nadam da će na vas ova knjiga da utiče onako kako je uticala na mene i donela mi i više radosti i više mira i više kontrole. Srećna Nova godina!

Zdravo, ja sam Ivana Božić, teško mi je bilo da se odlučim samo za jednu knjigu, zbog toga što je svaka knjiga koju sam do sada pročitala za mene i bila jako važna, imala dosta uticaja, znači ostavljala utisak, dakle ne čitam bilo šta, ali ako baš moram da odaberem jednu neka to bude knjiga Tonija Parsonsa “Naše nezaboravljene priče”. Knjiga je na mene uticala dosta, jer sam je čitala baš pred kraj svojih studija žurnalistike, kada sam ja sva onako bila važna, maštala o ne znam ja o čemu, da ću početi sa radom nakon studija, međutim knjiga je bila prilično osvešćujuća i kako se kasnije ispostavilo zapravo bila neka vrsta vodiča za ono što sledi. Imam jedan omiljeni citat iz knjige pred sam kraj gde pisac kaže da muzika ne postoji da spasi svet, već postoji da spasi tvoju dušu.

Marija Rajić. Da li imaš neku preporuku knjige možda ili neki blog koji pratiš a da je na temu SEO-a ili link building-a, nešto onako uže specijalizovano. Da, što se tiče blogova u suštini pretpostavljam da mnogi ljudi nisu baš suviše upoznati sa tim šta je SEO, šta bi on mogao da sve implementira na njihov sajt, preporučujem u tom slučaju da se okrenu Moz-ovom sajtu i Ahrefs-u to su istovremeno alati koji se koriste od agencija ali imaju jako dobre

sadržajne blogove i za one koji počinju da se bave s tim, a i za ljude koji se bave time

već neko vreme i sada su seniori i žele nešto još novo da implementiraju. Ono što je bitno da ti sajtovi stalno prate nove trendove koji se dešavaju, koji su vezani za za Google.

Click to view: show page on Awesound

Nikolina: Ćao Marija i hvala ti mnogo što si pristala da budeš moja gošća u ovoj epizodi podkasta.

Marija: Ćao Nikolina i prvo da ti se zahvalim što si me uopšte pitala da gostujem, ovo je jedan izlazak iz zone komfora i baš mi je drago što ćemo to uraditi zajedno sada.

Nikolina: E super! Znači da ti ne postavljam više ono pitanje: “Šta je to što ste poslednje uradili a da je izvan vaše zone komfora?”.

Marija: Ovo je upravo to.

Nikolina: Sad samo malo background-a, da ispričamo našim slušaocima, ti i ja smo inače zajedno završile fakultet na PMF-u, smeru turizam, a ja sam došla do tebe tako što sam išla na sajt Four dots jer sam bila nekom predavanju, slušala Bastu kako priča nešto na temu SEO-a i onda kad sam videla da si ti jedna jedna od radnica, odnosno da si tu u agenciji, bilo mi je woow otkud Marija ovde. Eto zbog toga sam htela da čujem kako te je put doveo tu kada si završila turizam?

Marija: E ovako, priča jeste malo komplikovana, ne toliko komplikovana koliko je bilo da sam htela da radim u turizmu i da sam želela da isprobam sve što nudi pošto sam ja to odabralaza buduću profesiju. Radila sam u turističkoj agenciji, nakon toga počela da radim u hotelu tri smene, čak u jednom momentu napredovala da vodim ceo smeštajni sektor u jedoj firmi, međutim, u nekom momentu kada shvatiš da turizam za sobom nosi smenski rad, da nosi godišnji odmor koji ne možeš da dobiješ kada ti želiš nego samo van sezone,

da jednostavno tvoje slobodno vreme nije tvoje slobodno vreme jer te svako može dobiti na telefon zato što je tako logično u tom poslu, shvatila sam da ako želim sutradan decu, porodicu, normalan život, želim da radim nešto što ima dnevne smene, da ne radim treću smenu, ako je moguće da radim prvu smenu itd.

Kada sam počela da razmišljam šta je to što bih ja mogla da radim, shvatila sam da je to nešto što bi trebalo da se tiče marketinga ili menadžmenta jer je to jedan veliki deo našeg školovanja i obuhvatao, znači mi smo upisali smer koji se zove menadžment u turizmu,

dosta predmeta što se tiče menadžmenta i marketinga sam slušala i to je ipak imalo neku potporu mislim nisam džabe položila sve te predmete i imala neko znanje kojeg možda nismo bile ni svesne. Ja sam tek kasnije shvatila da mnogo stvari sigurno svako od nas zna i ponese iz škole ili nekih predavanja a da prosto možda nije siguran u sebe ili ne veruje da zna toliko koliko zapravo zna da počne da ga koristi.

Nikolina: Da slažem se, vidiš ja sam do skoro imala onako onu gorčinu što sam uopšte završila i osnovne studije a kasnije da ne govorim master na geografiji, posebna priča koja je tako otišla u etar, i do skoro sam stvarno bila onako besna na sebe što sam uopšte gubila to vreme, misleći da je stvarno to izgubljeno ali sam skoro stvarno shvatila da sve što smo

negde naučili usput, planski ili neplanski, sve nas to vodi do ovog gde smo danas i sve nam je to pomoglo da budemo to što jesmo danas.

Marija: Da, sad ću ti ja na mom primeru ispričati koliko mi je zapravo pomoglo i u odnosu sa ljudima i kasnije u vođenju.Sasvim slučajno sam čula za agenciju za koju sada radim, ti si već spomenula Bastu, ja sam takođe preko kontakata sa Twitter-a dospela na jednu konferenciju u Kragujevcu gde je on bio jedan od predavača, i tamo sam prvi put imala bliski

dodir sa SEO-om pošto je cela konferencija bila posvećena toj temi i prosto tada još uvek nisam znala da ću se ti me praviti ali nekako me je životna vodio na taj put.

Kasnije kada sam odlučila da ne želim više da radim u turizmu, da moram da nađem nešto drugo, prvo što sam uradila je da obavestim sve svoje prijatelje i poznanike da ja želim da promenim posao i da ako čuju bilo šta vezano za posao od kuće ili iz kancelarije, Beograd, Novi Sad, nije mi prosto bilo bitno, tad u tom momentu gde i šta, samo da se jednostavno preusmerim od negde moram da počnem. Tu me jedna drugarica podsetila da Basta ima

sa kolegama u Novom Sadu agenciju, zašto da ne pitam njega, oni sad trenutno traže radnike… Naravno ja da sam sama naišla na taj oglas za posao, verovatno bih mislila kao što i većina ljudi misli- ma nije ovo za mene ja nemam pojma ništa o ovome, ali tada u toj situaciji sam ja komunicirala sa Bastom, poslala svoj CV, on je prosledio koleginicama koje su bile zadužene za regrutaciju, njima se moj CV svideo zato što, između ostalog, ja sam koristila blog, koristila WordPress bloger platformu ranije, bila sam upoznata sa društvenim mrežama, prosto bila sam digitalno pismena.

Nikolina: A čekaj pričamo o kojoj godini?

Marija: Mislim da to je bilo pre četiri i po godine tačno. U svakom slučaju poenta je bila da sam digitalno pismena i da su oni smatrali da sve ostalo može da se nauči. Tada je agencija tako i funkcionisala, nije bilo formalnog obrazovanja koje fakulteti nude za ovu sferu, prosto su oni morali da daju obuku od početka ljudima koji žele da se zaposle u firmi.

Svi smo, koji smo primljeni u toj generaciji da to tako nazovemo, imali obuku prvo od tri meseca, pa smo se onda i

Click to view: show page on Awesound

Nikolina: Volela bih da počnemo priču od od tvojih nekih početaka koji nisu tako davni, kada je u pitanju astrologija.

Sandra: Da, samo izučavanje astrologije je negde počelo 2007. godine, jer naravno da me zainteresovala ta ljubavna strana i tako sam počela uopšte da istražujem prvenstveno o sebi, a onda me u nekom trenutku sve više i više interesovalo, da nekako što više toga saznam, i onda sam upisala dalje škole da bih mogla nekako što više da upoznam zvezde i sve te neke simbole. Pre dve godine sam čak i odlučila da počnem da radim sa klijentima, tada sam napravila i stranicu na fejsbuku i na Instagramu, tako da sam se tada nekako opustila i prepustila.

Nikolina: To znači da si ti više od decenije imala interesovanje u pravcu astrologije. Kaži mi kako bi ti definisala astrologiju?

Sandra: Definisala bih je prvo kao jezik simbola, odnosno, simboli su upravo te planete, znaci i aspekti, i analiza svih tih da kažem odnosa između dve planete ili cele natalne karte, negde što se dešava u samom tom krugu kada negde pogledamo, i mnogi ljudi misle šta se to ovde dešava toliko crvenih, zelenih i plavih linija, šta je zapravo to.

Za mene je astrologija više sama analiza naših sposobnosti i mogućnosti, naše svrhe i da

nekako i ono što je izazovnije u našem natalu uspemo da razumemo. Kako da od izazovnije

situacije i aspekata izvučemo neki maksimum za nas. To je neka svrha i suština, a ne da stvaramo blokade.

Nikolina: To mi zvuči vrlo praktično. Evo ja iskreno nikad nisam bila nigde, niko mi nije radio natalnu kartu iako sam se više puta raspitivala, uvek sam iz nekog razloga odustajala.

Zanima me recimo kako kod tebe to funkcioniše, kako ide taj proces?

Sandra: Prvo se dogovorimo da li odgovaraju termini i sve varijante, zakažemo i prvo što je potrebno naravno pre neke same konsultacije jeste da mi klijenti ostave datum,vreme i mesto rođenja. Onda ja to ukucam, dobijem natalnu kartu, odnosno taj trenutak kada se taj klijent rodio i onda sam taj razgovor počinje od nekih osnova, sam razgovor nekako ide

intuitivno jer ljudi su različiti i drugačiji i uvek se tu teme nameštaju da kažem sasvim prirodno, tako da ne moge svakom klijentu iste stvari ni da se pričaju, jer svi imaju različita interesovanja u nekom trenutku. Onda samo taj podznak Sunce i Mesec, kao i lične planete koje su Merkur i Venera, dosta pričaju tu priču ko smo i šta smo, tako da uvek od toga nekako počinjem da bi napravili da kažem uvertiru a onda nastavljamo dalje. Uvek se vidi šta je u datom trenutku nama negde izazov, odnosno da kažem i kočnica, a ljudi vole

upravo to da čuju i da na kraju krajeva shvate i da saznaju da – OK proći će, i da dobiju možda vetar u leđa kako da najbolje tu situaciju iskoriste za sebe, na čemu najviše da porade, da ne gube nadu i ne očajavaju oko određenih situacija.

Nikolina: Kada kažeš da porade na nekim stvarima odmah se vratim na onu temu rada na sebi, da li ti negde smatraš da je poznavanje sposobnosti koje su nam date a koje mogu da se pročitaju u zvezdama uz pomoć astrologije kao nauke neka obaveza koja nam je zadata? Koliko je uopšte dobro da sve to znamo?

Sandra: Zavisi od osobe do osobe, i prvo moramo mi da želimo uopšte da odradimo tu neku analizu. Ja sama ne volim da me neko usmerava i da mi daje akcenat na neke izazovne stvari jer svaka planeta, svaki aspekt i svaki znak je ono što se kaže beskrajna astrosimbolika, što govori priču da svaka samo jedna planeta ima pregršt da kažemo analize nečega što može da predstavlja, svaka medalja ima dve strane, a mi treba da težimo onoj nekoj boljoj i nekom maksimumu koju mi možemo dati. Za mene je astrologija definitivno bio početak rada na sebi jer dosta stvari nekako nisam razumela – šta je to meni dato, koje su to neke moje kočnice, tako da ona meni nekako pomogla da što bolje sebe razumem i da neke stvari pogledam iz drugog ugla i da ih otpustim. Moja svrha analize zvezdi i natalne karte, i uopšte izučavanje astrologije jeste da na kraju krajeva i mi možemo dosta da na svoj život utičemo i da moramo da se usmerimo i da izvučemo što bolje iz onoga što nam je dato, ali opet da razumemo i izazove jer će njih uvek biti, ali da ih samo treba pratiti i razumeti.

Nikolina: Super, baš me zanimalo tvoje mišljenje na tu temu zato što generalno ljudi smatraju da se astrologija bavi predviđanjima je li tako?

Sandra: Tako je. Meni je bila interesantna konkretno Kata jer je skoro baš objavila da je čitala u svom natalnom horoskopu da je vladar njenog ascedenta dosta loše postavljen i nije joj bilo svejedno, ali ja kažem da uvek treba pogledati mnogo širu sliku, jer iz jedne “loše” postavljene planete se ne može čitati čitava priča. Nije sve tako crno ni belo, nego trebamo mi da se okrenemo našim mogućnostima, da li je to neka kreacija, ili čak neka mašta, znači jeste da može sa jedne strane biti zbunjenost ali sa druge strane možemo biti dosta i maštoviti, tako da uvek trebamo da koristimo ono što najbolje mi možemo, da izvučemo što bolje.

Click to view: show page on Awesound

Nikolina: Jako mi je drago što je u 60. epizodi podkasta Ana Markov moja gošća. Ana reci mi prvo kakav je tvoj pristup u radu sa ljudima?

Ana: Ja se trudim da imam taj pristup gde ne govorim ljudima sa neke visine, kao znate šta- ja sada imam iskustvo, imam školu, ja to radim, ja znam više od tebe i sedi ti tu dole u ćošak da ja tebi prenesem svoje znanje, i ti trebaš da me gledaš kao boga i sad sam ja, ne znam ni ja šta. Tako se ne uči, ja gledam kao u školi, mnogo više sam učila kada mi je objašnjavala drugarica iz klupe, nego kada mi je objašnjavao profesor, i ja volim to, pre ću da ti budem prijatelj i da ti na taj način prenesem znanje bez da postoji strah, da postoji ideja da će neko da te osuđuje, da će da ti zalepi neku ocenu od koje ćeš biti istraumiran ceo život, kao kada ti dođe profesor i ti ne možeš da učiš zato što si nekako u grču i u strahu.I to je čitav taj pristup kojim ja idem, društvene mreže nam pružaju mogućnost da budemo mnogo bliži i možemo da razgovaramo bez tih prepreka.

Nikolina: Da, to je odlično što si spomenula zato što sam se setila, na primer, u jednom trenutku recimo ja sam u ulozi nekog ko edukuje, a onda sam drugi dan u ulozi nekog

koga edukuju, i prosto uvek i dan-danas ja sama imam taj neki strah, ne strah, nego zort kao kad treba da pričaš sa nekim ko je tvoj edukator, i onda se posle setim zašto mene neki polaznici na primer Akademije za virtualne asistente kada treba da imamo intervju isto tako gledaju, sa tremom, iako sam često i mlađa od njih. Posle toga sam shvatila u stvari da imamo negde usađen taj neki autoritet, odnosno taj neko ko više zna ili je korak ispred tebe nekako ga gledaš kao u boga.

Ana: Jeste, ali mislim da nam je to od osnovne škole, naravno treba da postoji neko osnovno poštovanje, ali mislim da je to kod nas otišlo u neku drugu krajnost, da te donekle sprečava da učiš i ne možeš da se fokusiraš na ono što je važno.

Nikolina: Da slažem se. Hajde sad da počnemo od početka što se tiče tvoje priče i tema vezanih za pisanje. Kako si ti počela da se baviš ovim poslom?

Ana: Ja sam počela da da zarađujem od pisanja da tako kažem, ako ne računamo ono

pisanje pismenih zadataka za druge u osnovnoj školi, dok sam još bila na fakultetu. Ja sam master engleskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, i nekako je pisanje bilo uz mene od malena. Ja sam bila osoba koja uvek dobije peticu, uvek čita rad, i obeležili su me kao talentovanu za to i nikada nisam imala problem sa samopouzdanjem što se tiče mog pisanja, znala sam da to dobro radim.Kada je došao trenutak da prosto moram da zaradim neki novac, dok smo studirali i živeli u Beogradu, bilo je šta ću drugo da radim nego pisanje, jer to je jedino što znam do te mere da mogu da ga naplatim.

Počela sam da tako što sam bukvalno u Google ukucala online writing jobs, i posle dosta guglanja nalazila sam poslove. Radila sam uglavnom na engleskom, zbog toga što sam to studirala, na svim mogućim platforma koje sam mogla da nađem, za bilo koje pare, slala različite mejlove, pisala od opisa lego setova, do uređivanja akademskih članaka i slično.

To je bio posao za koji moraš da guliš i da provodiš vreme na internetu, i da se bukvalno snalaziš. Tako da to je tu počelo, gde sam ja videla da može da postoji neka zarada koja naravno nije stabilna, do koje je teško doći, ali da može, da postoji, i onda se to iskristalisalo

negde u poslednjih 4, 5 godina u procesu gde sam ja shvatila da želim da živim takav život naravno i proširilo i počela sam pisati na srpskom, i moj blog i tako dalje i tako dalje…

Nikolina: Da, tako da nije bila ona standardna priča- kao završila si fakultet i onda tražiš posao u struci, a ako nema onda tražiš on-line. Tako je bilo možda pre 5, 10 godina, generalno su tako ljudi počinjali da rade on-line, to je bila neka alternativa poslu. Da li je tebi on-line posao postao glavni izvor prihoda?

Ana: Da, ja već godinu dana radim samo online, znači radim copywriting i prevođenje, uglavnom samo za stare klijente, to pokušavam da smanjim jer sam godinama radila taj posao i ko je radio zna da stvarno iscrpljuje. Držim radionice koje jesu uživo, ali opet sve što ja radim je maltene online i marketing preko Instagrama i sajt i blog i slično. Prodajem digitalni proizvod, online radim konsultacije sa ljudima kojima je potrebna podrška, motivacija koji imaju blokade vezano za pisanje, tako da se uglavnom time bavim.

Preuzmite besplatan pdf 3 saveta za pisanje na Instagramu na nikolinaandric.com/60

Click to view: show page on Awesound

Nikolina: Ćao Jovana, hvala ti što si pristala da budeš moja gošća. Prvo nisam znala kako da te zovem Jovana ili Mamika, ali mi je ovo drugo ostalo upečatljivije. Kako je nastao sam naziv Mamika?

Jovana: Inicijalni naziv neki moj za društvene mreže, i za predstavljanje na internetu je bio mamajo, to je bilo kada sam otvorila svoj blog 2014. godine, i tamo piskarala o roditeljstvu i o materinstvu. Kasnije, kada sam prelazila na Instagram, htela sam isto da budem mamajo, ali naravno nije mi davao taj naziv i onda je jedini slobodan naziv bio mamika_jo i tako

sam se negde memorisala, ana IG sam stalno stavljala u bio postove sa sajta mamajo, mamajo, to sam uvek stavljala i na vizuale, i taj logo, ali mamika je ostalo. Onda se desila ekspanzija Instagrama i moj veći boravak tamo, da kažem na toj mreži nego na fejsbuku, nekako sam se prebacila latentno kad sam videla da mi Instagram možda može više doneti neke koristi i tako je ostalo to mamika… i dalje priča ide u smeru tog planera i organizacije vremena gde sam smislila naziv kao mamika, jer me svi tako zovu. Tako je spontano nekom gradacijom od mamajo došlo mamika_jo.

Nikolina: A otkud ideja za za planer i uopšte za rad od kuće?

Jovana: Ideja za radom od kuće je nastala kad sam rodila Ninu, svoju treću devojčicu i shvatila sam – ok troje dece ovo je fenomenalno, ja tu super funkcionišem, pronašla sam se i sve nekako sebi tu ostvarila da kažem, sve te emocije i osećaje, i to nešto za šta sam se pitala kako izgleda, i onda sam u jednom momentu poželela da imam sebe da tako kažem, da se vratim negde u neke svoje kontakte. Radila sam ranije, uvek sam volela negde da radim, nečemu da doprinosim, taj sam tip i sa troje dece shvatila da me rad u okviru sistema više ne interesuje, niti bih sad to mogla sebi da dozvolim da tako kažem, jer želim da provodim što više vremena sa svojom decom. I pošto sam imala tu mogućnost, htela sam da izaberem nešto, i naravno da je to bilo nešto na internetu, to nešto je bio blog, a dalja priča se širila sve u smeru nekog digitalnog marketinga, otvaranje portala, online magazina, saradnja sa raznim ljudima, zatim želja da imam svoj proizvod, koji je živ i koji će se prodavati preko interneta, to mi je velika želja bila, i onda dolaze još dvoje dece i cela ta organizacija i cela ta životna gungula, a ovamo i dalje želim da imam sebe, želim to sve da još unapredim da rastem i u tome. Sve me to nateralo da se mnogo bolje organizujem nego pre, da stvorim taj planer, da stvorim ideju o radionici za organizaciju vremena koja treba da se desi sad novembru mesecu.

Nikolina: Kolika su sad deca?

Jovana: Moja deca sad imaju devet, sedam, pet i blizanci od 2 godine. Blizanci su baš posebna avantura, od same trudnoće kad već imaš još troje male dece, pa blizanačka trudnoća, pa onda ceo taj podvig da kažem, i onda njihovo to odrastanje i uklapanje u taj porodični a sad već i vrtićki kolektiv, lepo je, ali najlepše od svega je što ih ima toliko i onda se oni između sebe nadopunjuju emocionalno i sociološki gledano, nemaš ti tu puno nešto kao roditelj da se bacaš oko njih, da se tripuješ da li je ovo, da li ono, to oni sami između sebe nekako obave, to je najveća blagodet imanja puno dece.

Nikolina: A vidiš to je baš super što si spomenula jer uglavnom ljudi imaju to neko razmišljanje da znaš ako imaš više dece ne možeš da posvetiš dovoljno vremena svakom ponaosob, a u stvari to nije ni potrebno, zato što oni to imaju međusobno, je li tako?

Jovana: Tako je.To je neko logično razmišljanje znaš, više dece, više obaveza. Jeste imaš ti više neke fizikalije, ali si ovamo oslobođenih mentalnih, psihičkih igrica, tripovanja oko deteta, znaš ono – šta oseća, kako se oseća, on to sve nekako uradi u krugu porodice to jeste svojih braće i sestara, mnogo je moćno, što su veći sve više spoznajem koliko je u suštini lakše imati više dece.

Nikolina: Da, ja mogu da kažem kako je sa troje, iz tog nekog iskustva znam sigurno da mi jeste napornije što ti kažeš fizički, stvarno je naporno uveče kad su mali, pa kao hajde da jedu, da se tuširaju, da ležu i ostalo, ali je lakše psihički.

Jovana: Nekako je lakše i manje imaš tih obaveza oko animacije, zabave i ostalih vragolija.

Nikolina: A kaži mi kada si počinjala blog, koje to godine bilo 2014.godine i da li si počela da zarađuješ od njega i koji je njegov cilj?

Jovana: 2014. sam započela blog, a njegov cilj nije bio da zarađujem, iskreno. Naravno imala sam neku ideju da ću nešto od toga nekada uraditi, ali je inicijalno to bila ideja o mojoj nekoj zabavi, želja da nešto svoje zapišem, uvek sam volela da pišem, da to ostane zabeleženo, da to s nekim podelim i tako dalje. Posle nekog vremena sam shvatila da ću to da uozbiljavam na neki način, konkretno i direktno od mamajo.rs bloga ne zarađujem, ali indirektno zarađujem od njega, jer sam na neki način njime postavila neki temelj, neki lični brend koji me dalje vodio u ostale projekte i kristalisao mi ideje.Ono od čega ja konkretno danas zarađujem jesu

Click to view: show page on Awesound

Nikolina: Hvala ti još jednom što si pristala da budeš moja gošća, volela bih za početak da se predstaviš našim slušaocima, i kažeš šta ti trenutno radiš?

Vera: Pa ovako, u suštini ja ću stalno da govorim mi zato što sam u svemu ovome sa svojim suprugom. Dakle, mi smo taj neki životni i poslovni bračni i svaki dvojac. Nas dvoje smo 10 godina u svetu marketinga, i to tako, što smo prvo radili u korporaciji u kojoj smo se i upoznali, nakon tog nekog iskustva gde je korporacija počela malo da nas guši, jer

smo oboje izuzetno preduzetni tipovi,odlučili smo početi svoju priču – osnovali smo svoj mali studio za digitalni marketing, u stvari ne za marketing nego za digitalne proizvode, dakle za dizajn web sajtova, aplikacija, digitalnih kampanja i tako dalje, dok smo sad u nekoj najnovijoj fazi vezanoj za edukacije. Inače smo lansirali neke sopstvene startup-ove, tako da imamo i startup iskustvo, i sada smo negde na putu da ta naša znanja želimo da podelimo sa ljudima i formiramo to u obliku nekih online kurseva, edukacija, radionica. Sad je ta neka nova faza u koju ulazimo, i eto hteli bismo to naše burno preduzetničko iskustvo da prenesemo ljudima u vidu edukacija.

Nikolina: Odlično, čini mi se da je to je bio neki glavni motiv pokretanja profila na Instagramu?

Vera: Tako je, u suštini ja sad trenutno pokazujem ljudima ono o čemu bismo ih za početak podučili, a to je kako da skrenu pažnju kvalitetnim kontentom i sutra naravno putem njega i da prodaju svoje usluge ili svoj proizvod, usluge bih rekla pre svega. Tako da bukvalno to čemu bih ih podučila ja trenutno radim, dakle bukvalno tu je i primer toga. Sama sa sobom da kažem vežbam sopstvenu formulu, koju smo mi već izvežbali, ali na nekim drugim projektima. Delim znanje i nastaviću da ga delim besplatno, zauvek, ali naravno, neko drugačije formirano, vrlo detaljno, sa primerima, sa direktnim alatima koje neko može da iskoristi – sve to će biti u okviru edukacija.

Nikolina: Kada sam pogledala profil primetila sam da ti ne koristiš fotografije, što je vrlo interesantno jer je Instagram više vizuelna mreža, nego koristiš više swiped objava. Da li to znači da sada taj neki algoritam na Instagramu tako radi, da najviše vredi i računa se ono što ljudi sačuvaju?

Vera: Jeste, kao što vidite nije ni slučajno što je Instagram krenuo putujem ukidanja lajkova, tačnije to je sad trenutno test koji se radi u nekoliko zemalja, mi nismo bili među tim zemljama, ali radio se test gde su se u određenim zemljama ukinuli lajkovi, jer su želi da vide efekat toga. Sam Instagram želi da se okrene kvalitetu, pre nego da kažem nekoj površnosti i kvantitetu. Brojke su ok, ali ukoliko vi delite neku vrednost važan vam je broj sačuvanih postova, broj koliko je puta neko poslao taj post nekom drugom u inbox. Nekada je bilo, a i danas je aktuelno da se screenshot-uje, dakle ukoliko je vaš sadržaj vredan screenshot-a on nešto valja, zar ne?… on je nekome onda vredan. Sad mislim da želi da se ode od tih silnih fotografija. Ako je ispod kvalitetan content to je drugo, ali fotografija radi fotografije, možda se tu negde došlo do prezasićenja dakle ništa drugo, i način kako se putem same fotografije ne može podeliti neka posebna vrednost za drugoga, koliko tu imate samopromocije i mislim da je zapravo koren svega toga možda što su izašla tolika istraživanja o negativnom uticaju Instagram na psihu korisnika, gde su zaista porazne brojke o tome koliko su korisnici bukvalno na ivici i jako depresivni nakon korišćenja Instagrama i mislim da to samoj kompaniji ipak nije nikada bilo u interesu. Ja bih rekla da je ceo taj neki trend zapravo počeo odatle da bi se sa tih fotografija, gde se mnogo ulepšava realnost, ipak okrenuli nečem vrednom što bi ta platforma mogla da donese, a taj neki vredan sadržaj nebitno da li je on u vidu videa ili dugačkih opisa ispod posta, a i tu je pitanje koliko ljudi imaju volje zbog lenjosti da čitaju postove, pa se tu može kombinovati slika i tekst.

Svetski trendovi su potpuno u tome i najuticajniji ljudi iz te kreativne industrije, iz marketinga koje mi pratimo su svi počeli da objavljuju karusel postove, kao što trenutno mi radimo, sa tim tekstom koji je dominantan na postu jer time vučete ljude da pročitaju, što bi trebalo da bude neki novi cilj korišćenja Instagrama, ne samo da se gleda i da se onda možda, nažalost, određeni tip ljudi izdeprimira. I onda sa druge strane mislim da je to sjajan način da se podeli znanje, i to je neki novi trend, ako to čovek oseća u sebi, da je uvek bio za to i

voleo da drugima nešto objašnjava, evo ja sam u tome našla neki savršen kanal koji je spojio i neke moje davne želje i trend i poslovnu priliku i sve zajedno.

Preuzmite besplatan pdf na nikolinaandric.com/58

Click to view: show page on Awesound