U novoj epizodi podkasta mozete da čujete razgovor sa predstavnikom Nacionalnog saveta ukrajinske nacionalne manjine u Vojvodini, Miroslavom Hočakom. Pričali smo o humanitarnoj pomoći, statistici izbeglih ljudi u svetu, okolini i Srbiji.

Podkast pripremila Ivana Čordaš

VPN i Telegram ključne su reči koje je u ovom trenutku, u Ukrajinsko-ruskom ratu označavaju slobodu govora i medija. Građanima se pored virtuelne privatne mreže i enkriptovane aplikacije za dopisivanje, prepočuje i korišćenje Tor internetskog pretraživača koji se koristi za pristup “dubokom” internetu, jer zbog sistema koji štite privatnost i podatke korisnika, gotovo da je nemoguće kontrolisati i sankcionisati korisnike.

Osim zapadnih medija cenzurisanih u Rusiji, ove zaobilaznice cenzure svojoj publici preporučuju i ruski mediji, cenzurisani na zapadu.

Ruska vlast doneo je zakon kojim se sa do 15 godina zatvora kažnjava svako objavljivanje na društvenim mrežama, novinskom tekstu ili programu, ukoliko se sukob sa Ukrajinonm nazove “ratom”, na šta po ovom zakonu treba referirati sa “specijalna vojna operacija”.

Dva dana ranije, ugašeni su ruski nezavisni mediji radio Eho Moskve i Televizija Dožd. Nezavisne novine “Nova gazeta” povukla je sve tekstove koji se tiču rata.

Pod pretnjom ovog zakona, mnogi zapadni mediji povukli su svoje novinare iz ove zemlje, nastavljajući da prenose vesti na ruskom jeziku, samo van granica.

Najmlađi ukrajinski ministar Mihailo Fedorov vodi digitalni rat protiv Rusije, pozivajući najveće svetske IT kompanije da bojkotuju Rusiju, navodeći da je tviter postao efikasan alat, koje je pametno i mirno sredstvo za uništavanje ruske ekonomije.

Američki milijarder, dirketor kompanije Tesla, uspostavio je Starlink na teritoriji Ukrajine, sistem koji će omogućiti pristup internetu, kada se internetske veze budu prekinule. Međutim, Ilon Mask odbio je da blokira ruske izvore vesti, na zahtev nekoliko svetskih lidera, navodeći da mu je žao zato što je pristalica apsolutne slobode mišljenja, i da su sve vesti delimično propaganda.

Sa druge strane, gotovo pa zaborvaljen, korišćen kao alat za popunjavanje tišine i ubijanje dosade u automobilu, zemaljskom radiju se vraća važnost činjenicom da radio talasi ne znaju za granicu, što mu je bila uloga i u Drugom svetskom ratu. BBC, nakon povlačenja svojih novinara iz Rusije, naveo je da će na kratkim talasima svakog dana emitovati četvorosatni informativni program u Ukrajini i delovima Rusije.

Tako izgleda deo medijskog neba u ovom trenutku, i tim podovom je gost „Ogledala“ doktor politikologije, novinar koji fokus interesovanja stavlja na međunarodne medije Boris Varga, koji je master žurnalizma završio upravo u Ukrajini.

Na epizodi radila Sanja Đorđević.

Da li Beograđani znaju šta su stvarni problemi u Malom Iđošu? Kako građani Perleza mogu sami da donose odluke koje se tiču njihove zajednice? Zašto se u krugu dvojke odlučuje o Južno-Bačkom okrugu?

O tome koji su uslovu potrebni da bi vlast uopšte mogla da se decentralizuje, koje su prednosti ali i mane decentralizacije, i kako će decentralizacija izgledati u ogledalu izbora, govori gost Ogledala Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam Novi Sad.

Decentralizovana vlast u regionima, sub-regionima i loklanim samoupravama je najbliža građanima jer građani znaju koga su izabrali i ko im je odgovoran za lokalne probleme. Decentralizovana vlast efikasnija je od centralne vlasti, navodi Popov.

„Centralna vlast ne može sagledati potrebe niškog ili bilo kog drugog regiona u Srbiji kao što mogu vlasti koje su građani tamo izabrali. Na kraju, oni mogu biti i kažnjeni na sledećim izborima ukoliko ne ispune volju svojih birača“, objašnjava gost „Ogledala“.

Popov objašnjava da princip decentralizacije u Srbiji moguće je primeniti samo uz demokratizaciju društva. U jednom autoritativnom sistemu koji je trenutno u Srbiji, gde je vlast u rukama ne cetralne vlasti kao sistema, nego jednog čoveka, ako ne postoji podela po horizontali – na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, ne postoji mogućnost na podelu po vertikali.

„Videli smo da ova vlast ima tendencije da kontroliše sve do najnižeg nivoa, dakle do nivoa mesnih zajednica. Ukoliko jedna mesna zajednica iskoči, evo uzmimo primer Limana, oni gledaju da se ta vlast upodobi centralnom novu“, rekao je Popov.

Najpogodniji model decentralizacije, smatra Popov, bio bi da se izvrši podela na regione. Trenutno postoji podela na dve reginalne jedinice: Vojvodina i Beograd. Po Zakonu o regionalnom razvoju koji je usvojen 2009. godine iscrtani su statistički regioni u kojoj je Centralna Srbija podeljena na četiri zone. To je urađeno u svrhu korišćenja pretpristupnih fondova Evropske unije, kao i za kontrolu njihovih trošenja.

„Ali prvi put su u istoriji Srbije ocrtani neki mogući regioni kao prirodne celine. To sad nije ni bitno jer tog Zakona se više niko i ne seća jer imamo visoko centralizovanu državu“, objašnjava Popov.

Da bi se uopšte krenulo u proces decentralizacije, mora da se postoji politička volja. Jedan od pokušaja bio je 2009. godine kada je formiran Nacionalni savet za decentralizaciju. Stručna radna grupa u čijem je čelu bio Popov, trebala je da napravi nacrt koncepta decentralizacije.

„Međutim, i ona vlast čija je okosnica bila Demokratska stranka nije bila prijemčiva za tu ideju. I kad je naša ekspertska grupa izašla sa tim konceptom odjednom je došlo do blokade nacionalnog saveta. Održana je samo jedna sednica koja je trajala dva sata i koja posle prekinuta. Ništa se nije desilo posle toga“, prepričava Popov.

Razgovor vodi Sanja Đorđević.

Dok su na nebu pucali vatrometi, u porodilištima širom Srbije rađale su se prve bebe čiji će roditelji za njih dobiti 300, umesto do sada 100 hiljada dinara jednokratne državne pomoći za prvorođeno dete.

„Što se tiče drugog i trećeg deteta, za drugo dete imate dve godine plaćanja puta 10.000 mesečno. Za treće imate 10 godina puta 12.000 mesečno i za četvrto dete 10 godina puta 18.000 dinara mesečno. Posebno za drugo dete, mere će biti uvećane, jer je ono vrsta prelomnice kod majki, ali i kod muškaraca“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić, četiri meseca pred predsedničke i parlamentarne izbore.

S druge strane, preduzetnice koje planiraju da se ostvare kao majke, ukoliko su samozaposlene, a ne prekinu poslovanje svoje firme, dobijaće samo polovinu naknade za trudničko odsustvo u odnosu na ostale zaposlene žene. Ostale naknade koje prate rođenje i negu deteta biće takođe umanjene. Preduzetnica mora sama da uplaćuje svoje doprinose u toku porodiljskog i odustva radi nege deteta. Za treće i svako naredno dete mame preduzetnice nemaju prava na dve godine odsustva, nego samo na jednu. Ako preduzetnica nije zaposlena u svojoj firmi, ona nema prava da prenese pravo odsustva radi nege deteta na svog partnera, kao što može zaposlena žena.

„Podizanje nataliteta je dugoročan proces, u kojem moramo svi da učestvujemo, a predsednik i Vlada posvećeni su unapređenju položaja žena. Naša obaveza i cilj su da žene imaju jednake uslove kao i muškarci, jer im to omogućava i da budu majke, ali i da napreduju u poslu i društvenom životu“, rekla je potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Кoordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

Gošća Ogledala je osnivačica Centra za podršku ženama i mreže SOS Vojvodina, osnovala je i agenciju Misija SMART, predsednica je Sekcije za razvoj ženskog biznis liderstva pri Uniji poslodavaca Vojvodine, aktivistkinja Marija Srdić.

Podkast pripremila Sanja Đorđević.

Iako je obećano da će projekat „Jadar“ biti bezbedan za životnu sredinu i da će od njega svi imati koristi, približavanjem početka realizacije projekta počeli su i protesti protiv delovanja kompanije „Rio Tinto“ u Srbiji.

Građani u većim gradovima blokirali su saobraćaj kako bi država prihvatila njihove zahteve. Višečasovno blokiranje važnijih saobraćajnica u nekim medijima od strane vlasti bilo je predstavljeno kao ilegalno, huliganski, nasilno. Demonstranti su bili okarakterisani kao članovi opozicionih stranka, kako bi se protestu oduzeo legitimitet apolitičnog, građanskog.

Međutim, nakon pritiska, deo zahteva je ispunjen. Sporni Zakon o eksproprijaciji je povučen, a izmenjen je Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi.

Nakon ovog događaja deo učesnika protesta se povukao, ali je sledećih blokada ipak bilo, jer, kako kažu, borba još nije gotova. Sledeći cilj je da se u potpunosti zabrani rad kompaniji „Rio Tinto“, kao i ostalim kompanijama koje bi u budućnosti trajno mogle da naruše životnu sredinu. Još jedan od zahteva je i da se ponište prekršajni postupci protiv učesnika ranijih blokada. Građani su tražili i da se medijima sa nacionalnom frekvencijom dopuste gostovanja stručnjaka koji će objasniti štetnost projekta „Jadar“.

Za januar je planirano sakupljanje 30.000 potipsa kako bi skupštini bio predložen propis kojim će se onemogućiti dalje iskopavanje litijuma, a o kojem će Narodna skupština morati da se izjasni.

Šta predstavljaju ovi protesti? Zašto se reč naroda čuje samo na ulici? Koji još instrumenti učešća građana u donošenju odluka koji se tiču njihove sredine postoje? I kome smetaju jake mesne zajednice, govori gošća „Ogledala“ Branka Ćurčić iz Grupe za konceptualnu politiku.

Emisiju vodi Sanja Đorđević.

Na Dan borbe protiv fašizma i antisemitizma, 9. novembra, Ministarstvo unutrašnjih poslova zabranilo je skup Inicijative mladih za ljudska prava na kome je najavljeno krečenje murala osuđenom ratnom zločincu generalu Republike Srpske Ratku Mladiću na Vračaru u Beogradu.

Međutim, iako mural nije okrečen, tog dana su dve aktivistkinje Aida Ćorović i Jelena Jaćimović spontano u prodavnici u blizini murala kupile karton jaja i gađale Mladićev mural. One su potom odvene u Policijsku stanicu Vračar, ali su posle nekoliko sati puštene.

Mural osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću koji je odgovoran za genocid u Srebrenici još uvek stoji na uglu Njegoševe i Alekse Nenadovića gde ga je naslikala navijačka grupa Fudbalskog kluba Partizan Grobari Vračar, ali Aida Ćorović se nada da će uskoro doći do pada sistema koji dozvoljava i obezbeđuje mural posvećen odgovornom za genocid. 

Podkast pripremio Nemanja Stevanović.

Dana 26. septembra održani su izbori u Nemačkoj, posebni po tome što obeležavaju kraj šesnaestogodišnjeg mandata kancelarke Angele Merkel. Njena poslednja poslovna poseta pred izbore bila je Beogradu i Tirani, što ukazuje na njenu političku zainteresovanost za ovaj deo Evrope.

Međutim, mišljenja o njenom delovanju na spoljnopolitičkom planu prema Balkanu su podeljena. Dok jedni u fokus stavljaju podršku Merkelove porširenju Evropske unije, i otvorenošću za migracije, drugi skreću pažnju na to da su zemlje Zapadnog Balkana od ovog saveza dalje nego što su bile 2005. godine.

Merkelova odlazi, a iako znamo rezultate izbora, i dalje ne znamo ko će biti novi kancelar ili kancelarka i kakav će on ili ona imati odnos prema regionu. Dušan Dinić iz Fondacije Friedrich Naumann, podseća da odluke koje se donose u Nemačkoj zavise od različitih faktora.

“Nemačka spoljna politika nije posledica rada jedne osobe. Ne možemo reći da će doći do velikog zaokreta u politici ove zemlje”, objašnjava Dinić prognozirajući da stabilokratija, kojom se rukovodila dosadašnja kancelarka, može biti nastavljena.

Jedan od rezultata rada Angele Merkel je i Berlinski prosec, čiji je cilj promocija regionalne saranje i ubrzano pribilžavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Naš sagovrnik navodi da je uticaj Berlinskog procesa pozitivan na region, ali i ograničen.

“To je konstanta koje se Nemačka sigurno neće odreći, jer na taj način može da utiče na ovaj region. Ali ne treba ga ni podcenjivati ni precenjivati”, navodi Dinić.

Pre 16 godina, kada je Merkelova došla na poziciju kancelarke vladala je euforija vezana za pristup 10 novih članica. Sada smo, čini se, mnogo udaljeniji od zastave sa zvezdicama.

“Pre 16 godina smo bili bliži jedni drugima. Iza sebe, zbilja, imamo izgubljenu deceniju i po”, navodi naš sagovornik.

Više od 60 miliona ljudi imalo je pravo glasa u Nemačkoj na ovim izborima. Gotovo 10 miliona ovo pravo nije imalo jer nisu dobili nemačko državljanstvo. Međutim, pola miliona glasača bilo je stranog porekla, što znači da su imali pravo i da budu izabrani, a njih je najmanje osamdeset i troje, među kojima je i nekoliko naših ljudi. Dušan Dinić objašnjava da će oni pre svega zastupati nemačke interese, a da mogu poslužiti kao most odnosno poznavaoci prilika u regionu.

“Josip Juratović je veoma uticajan čovek. Tu je Jasmina Hostert i još jedan poslanika iz Bosne i Hercegovine. Imamo Borisa Mijatovića ili gospodina Olivera Lukšića koji je crnogoskog porekla. Ali to su pre svega poslanici nemačkog Bundestaga”, podseća Dinić.

Razgovor vodila Sanja Đorđević.

Cenzurisanje predstave “Kazimir i Karolina” Salašarskog pozorišta omogućeno je centarlizacijom donošenja odluka na Nacionalni savet Mađara, u kome nema političkog pluralizma, smatra politikolog Silard Janoš Tot. 

Deo studenata Akademije umetnosti pravi predstave na mađarskom jeziku i već četiri decenije organizuje putujuću trupu koja gostuje po manjim, manjinskim mestima u Vojvodini, dovodeći na ovaj način, kako kažu, Šekspira među kukuruzima.

Salašarsko pozorište ovog leta na reptoaru je imalo predstavu „Kazmir i Karolina“, pisca mađarskog porekla Edena fon Horvata. Drama je napisana tridesetih godina prošlog veka i govori o dvoje mladih čija je veza osuđena na propast zbog društvenih okolnosti, dok cveta nacizam, a narod se pravi da je sve u redu, slaveći Oktobarfest. 

Tri godine nakon premijere, konkretnije 1933, izvođenje ove predstave biva zabranjeno u pozorištima Berlina, a njen tekst spaljivan jer se nije nije uklapao sa nacističkim idejama. Turneja predstave je ponovo zabranjena ovog leta, u Vojvodini, od strane Mađarskog nacionalnog saveta, a negodovanju se priključio predsednik stranke Savez vojvođanskih Mađara (SVM), Ištvan Pastor. 

Politikolog Silad Janoš Tot, smatra da razlozi koji su Savet i SVM naveli, a to su navodne psovke u predstavi, nisu pravi razlozi ukidanja predstave i da se pravi razlozi strogo politički. 

“Svi koji su videli predstavu znaju da ova predstava ima svoju političku nameru. To važi za tekst i režiju. Ne vidim nikakav problem u tome jer umetnička sloboda ne znači da umetnik ne može da ima politički stav, naprotiv. Umetnička sloboda može da izražava o politici šta god hoće i da političari ne mogu da utiču na to”, navodi Tot.  

Režiser Robert Lenard u fokus stavlja predstavu nakaza, želeći da kaže da nakaze nisu “čudni” ljudi, već normalni ljudi koji se prema drugačijima ponašaju loše. Tot poruci “udara” paralelu sa politikom Viktora Orbana koji pod “čudne ljude” svrstava pripadnike LGBT+ zajednice. 

“To je glavna politička poruka ove predstave. Mislim da je njeno zabranjivanje deo političke kampanje glavnog mentora SMV-a, Orbanove Fides stranke”, objašnjava Tot. 

Nacionalni saveti nastali su kako bi se manjine zaštitile od nacionalističkih ispada većinskog naroda i kako bi imale svoju autonomiju. To je dovelo do toga da manjinske kulturne i medijske institucije budu pod kontrolom nacionalih saveta koji bi trebali da predstavljaju politički pluralizam, podseća Tot. 

“To je bila cena koju smo platili da bismo se štitili od srpskog nacionalizma. Sada su ove institucije totalno pod kontrolom mađarske elite. Zato imamo situaciju da je turneja jedne pozorišne predstave ukinuta samo zato što je jedna stranka to želela”, navodi Tot. 

Kada je cela ova kontroverza počela, čak su i u prorežimskim novinama obljavljeni članci da je Stranka vojvođanskih Mađara pomalo preterala. Sa druge strane, prema nezvaničnim saznanjima, čulo se da čak ni mađarska vlada nije dala podršku za ovu akciju Pastorove stranke, smatra politikolog.

“Verovatnoća je da je SVM želeo da se pokaže pred Orbanovom vladom, ali kad su za slučaj čuli predstavnici mađarske vlade, oni su osudili da je ukidanje turneje jedne pozorišne predstave pomalo preterano”, navodi Tot.

Autorka podkasta: Sanja Đorđević

Nedavno je, dok je šetao Fruškom gorom, Petar Živanović naišao na prizor seče stabala u ovom nacionalnom parku i umesto objašnjenja o čemu se tačno radi, Živanović je dobio psovke i udarce. Nasilnici su takođe Živanoviću oduzeli telefon, kako bi uklonili dokaze o navodnom nedelu koje su pravili. 

Petar Živanović, koji je aktivista Pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“, svoj aktivizam izražava tako što sakuplja smeće iz ovog parka prirode i ostavlja ga ispred preduzeća koja je zadužena za njegovo očuvanje Javnog preduzeća Nacionalni park Fruška gora. 

Upravo su tu, pre nekoliko dana, ekološka udruženja organizovala prostest protiv naslilja i povodom zaštite prirode. Jedna od govornica, predsednica pokreta “Odbranimo šume Fruške gore” Dragana Arsić istakla je da ekološka udruženja nisu neprijatelji javnog preduzeća, već naprotiv, prijatelji jer imaju zajednički cilj – očuvanje prirode.  

Predsednik Aleksandar Vučić reagovao je na ovaj događaj, rekavši da je tačno da se nasilje dogodilo i će se suditi “ni po babu, ni po stričevima”. 

“Mi gajimo nadu da će zaista tako biti, ali je jako bitan kontekst. Petra su pretukli jer ih je uhvatio u jednoj nelegalnoj radnji. Mi sumnjamo da je to bila nelegalna radnja, ali evo, predsednik nam je to i potvrdio”, navodi Dragana Arsić. 

Vučić je i optužio RTS da radi protiv države zato što je objavio prilog o protestu, nazvavši organizatore protesta stranim plaćenicima. Arsić smatra da je ovo skandalozna izjava.

“Svaki put kad je RTS objavio događaj sa jednim neutralnim komentarom, e to je onda signal za napad sa najvišeg vrha, da RTS ne radi posao kako treba”, ocenjuje Arsić. 

Licemerno je to što država, koristeći retoriku devedesetih, lepi etikete stranih plaćenika ekološkim organizacijama, kada i ona sama dobija sredstva sa strane – čak se i njima ponosi, navodi ova aktivistkinja. 

“Taj epitet se dobro prima u biračkom telu. Čim kažete da je neko strani plaćenik, vi izazivate Pavlovljev refleks kod građana koji površno promatraju našu stvarnost. Ali to se menja”, objašnjava Arsić, dodajući da ljudi prepoznaju njihovu borbu za zaštitu prirode i opšte dobro.  

Zaštićeno samo na papiru

Nacionalni park Fruška gora je zaštićeno područje prirode. Dragana Arsić smatra da je najveći problem to što država nema pravi odnos prema svojim zaštitćenim područjima, jer u praksi ona imaju komercijalni tretman, i šume na Fruškoj gori se tretiraju kao da su privredne šume.

“Javno preduzeće “NP Fruška gora” jeste firma koja ima oko 140 zaposlenih i oni se finasiraju od seče šume. Zakonska regulativa je neadekvatna u potpunosti”, smatra ona. 

Postoji dva načina uništavanja šume. Legalno je sečom javnog preduzeća preko svojih ugovorenih firmi. To su planske aktivnosti, koje su prekomerne, komercijalne i potpuno neprimerene zaštićenom području, navodi Arsić i dodaje da sa druge strane postoji nesavesno upravljanje.

“Od svih aktivnosti koje su vezane za prirodu, ilegalne šumske aktivnosti su najteže dokazive u celom svetu, jer je to umrežen sistem. Mi smo podneli prijavu protiv jedne organizovane grupacije, a na čelu te grupacije je visoki državnik”, navodi ova aktivistkinja.  

Projekat pošumljavanja Fruške gore povodom 60 godina postojanja Nacionalnog parka, po kojem je planirana sadnja 60.000 stabala, Arsić ocenjuje kao ekomanipulaciju, jer se o zasađenim stablima naknadno ne vodi računa. 

“Oni su tolerisali sve one nesavesne radnje, i dalje imaju planove seča koji su enormne. U praksi smo videli da su ta pošumljavanja uglavnom neuspešna, jer se nakon sađenja tih sadnica ne radi pravilna nega”, navodi Arsić i dodaje da JP “NP Fruška gora” nema u svom budžetu planski opredeljena sredstva za pošumljavanje. 

Postojeće šume imaju nemerljivu vrednost. Šuma nije samo drveće, već kompleksan biodiverzitet, podseća Arsić, te se šteta ne može nadomestiti sađenjem novih stabala. Fokus treba da bude na očuvanju postojećih. 

“Kada posečete šumu koja je stara 50-100 godina, vidite koliko bi vam trebalo vremena da podignete takvu šumu ponovo. Tim pre što Fruška gora nije područje komercijalne namene, već ima status nacionalnog parka – Fruška gora je bogata endemskim vrstama, ima jedinstven biodiverzitet i zato ne sme da ima kojmecijalnu namenu, što se u praksi radi”, zaključuje Dragana Arsić.

Na podkastu radila Sanja Đorđević. 

Tek trećina građana Srbije smatra da Crna Gora treba da bude samostalna država. Čak 62% negira postojanje Crnogorske nacije.

Ovo su rezultati istraživanja “Stavovi građana Srbije o Crnogorcima” koje je sprovela agencija Nina media, na reprezentativnom uzorku od 1003 građana. Istraživanje je naručilo udruženje Crnogorski elektori Srbije, a rezultate je prezentovalo i Vovojvođanska politikološka asocijacija (VPA) i Asocijacija filozofa, sociologa i politikologa “Polis” iz Vrbasa 1. jula u Novom Sadu.

Istraživanje je pokazalo da bi jednoj trećini smetalo da Crnogorac ima rokovodeći položaj u državi, a ako petine ne bi pristalo da Crnogorac bude vaspitač njihovoj deci i da im bude pretpostavljeni na poslu. Petnaest posto ne bi dozvolilo da im pripadnik crnogorske nacionalne zajednice bude u bliskom srodstvu putem vlastitog braka ili braka dece. Paradoksalno, oko četvrtina ispitanih vodi neko poreklo i ima nekih rodbinskih veza sa Crnom Gorom. 

Mihaljlo Miletić iz Crnogorskih elektora Srbije smatra da su ovakvi rezultati posledica medijske hajke na Crnogorce koje imaju za svrhu stvaranje konflikata. 

“To je u interesu ljudima koji se najbolje osećaju u krizama, koji najbolje upravljaju krizama i koji jašu na krizama, a to znamo od devedestih. Na sukobima grade svoju karijeru i velika politička dostignuća, gde skupljaju političke bodove i onda je lako manipulisati masama. Uvek vam je neko drugi kriv”, navodi Miletić.

Moramo da naučimo da živimo zajedno jer konflikt nikome nije doneo dobro, smatra Miletić. Srbiju poštuje i isto očekuje od nje. 

“Ja sam građanin Srbije, i volim Srbiju kao svaki Srbin odavde. I ja ne želim da mi neko kaže da ima monopol na voljenje svoje države”, kaže Miletić i dodaje da treba da ima sva prava koja imaju i drugi građani, bez obzira na to kako se nacionalno oseća.

Prebrojavanje krvnih zranaca i večito vraćanje na istoriju za koju dopuštamo da uslovljava sadašnjost stvara nove konflikte i ne doušta da se razmišljamo o budućnosti, smatra sagovornik podkasta “Ogledalo”. 

“Mi jedni drugima, u istoriji možemo da tražimo hiljadu loših stvari, i to će samo proizvesti još veće podele. Mi tako nikada nećemo da se okrenemo budućnosti. Mi živimo u sadašnjem vremenu i treba da gledamo budućnost”, objašnjava predstavnik udruženja čiji je fokus na građanskom društvu i demokratiji. 

Međutim, menjanje istorijskih činjenica, kao i neprepoznavanje prava Crnogoraca kao nacionalne zajednice, može biti opasno, navodi Miletić. 

“Ja gledam udžbenik istorije svog deteta. On se razlikuje od mog udžbenika. Ako menjate podatke iz istorije i tvrdite da se dogodilo nešto što nije bilo, to je agesivna asmilacija”, zaključuje Miletić.

Autorka: Sanja Đorđević