U poslednjoj emisiji u 2020. godini Vladimiri iz VDV Media i Aleksandri iz Fabrike kreativnosti u fokusu je važnost bužeta – i poslovno i privatno. Razgovaraju o finansiranju mikro preduzeća ali i zašto je budžetiranje važno, ne samo u poslovnom svetu, već i u privatnom.

Aleksandra je pripremajući se za ovu epizodu shvatila da Fabrika kreativnosti i kao udruženje, i kao medij, skoro pa ne upada ni u kategoriju mikro preduzeća, s obzirom na to da su i prihodi i rashodi na veoma niskom nivou. Priznaje da joj to odgovara, ali to ne znači da ne postoje troškovi, kao i da treba da postoji plan za to na koji način da se budžet Fabrike poveća.

Vladimira kaže da nije na od početka pripremala budžet, već je sve radila ad hoc. Njeni rashodi i prihodi sada imaju strukturiranu formu, i uvek zna na mesečnom, pa i godišnjem nivou koji su rashodi i njihovi iznosi – porezi, licence, i slično. Dok joj je prihod je fluktualan – ali na mesečnom nivou zna koja su mi dva sigurna prihoda.

Smatra da budžet treba da pokriva najmanje jednu godinu i da obuhvati projekciju mesečnih prihoda i troškova. Vladimira svakako već ima dve godine iza sebe, pa ima i na osnovu čega da projektuje i rashode i prihode.

Osnovi pravljenja budžeta

Najvažnije je da stavite na papir sve prihode i sve rashode koje imate.

Takođe, kako planski da ostvarite prihode ili zaradu u ovom izdanju podkasta savetuje vas Karolina Herbut, finansijska savetnica i biznis kouč.

I ne zaboravite, da budžet kao i mnoge druge stavke u vođenju biznisa mora da bude merljiv i nemojte da postavite ni previsoke ni preniske ciljeve kako bi vaše preduzeće napredovalo.

Nebitno da li ste osoba koja voli sebi postavljati rokove ili samo na dnevnom nivou isplanira šta treba da uradi – svakako je reč o ostvarivanju ciljeva. Obe autorke podkasta saglasne su da je ostvarivanje ciljeva usko povezano sa upravljanjem vremenom. Još važnije, pomaže nam da ostanemo fokusirane.  

Aleksnadra iz Fabrike kreativnosti odmah na početku spominje popularni NLP program koji, kada je reč o ostvarivanju ciljeva govori o reframingu. Zapravo, reč je o promeni razmišljanja i vizualizaciji svojih ciljeva. Prema ovom principu ne treba stvari postavljati u kontekst „Jednog dana ću ostvatiti to i to…“ već „Dok ne ostvarim to i to…“ 

Vladimira iz VDV media o ostvarivanju ciljeva govori iz aspekta efikasnog korišćenja vremena i fokusa na prioritetne stvari, što svakako spada u upravljanje vremenom, a sastoji se iz 5 delova.

Popularni SMART ciljevi

SMART metoda podrazumeva: 

Specific – specifične, jednostavne, značne  

Mesurable – merljive 

Achivable – dostigljive 

Relevant – realne, zasnovane na podacima 

Time bound –u određenom roku  

Važno/nije hitno

Kako bi se osećale efikasno, produktivno, ali i kako bi ostvarili zacrtane planove, odnosno ciljeve, Aleksandra predlaže vežbu Važno/hitno. 

U pitanju je postavljanje svojih svakodnevnih obaveza u određena kvadrate po tome koliko su nam te obaveze važne i hitne, odnosno ne važne i manje hitne.  

Tako postoje četiri kvadrata :

1. važno/hitno,

2. važno/nije hitno  

3. nije važno/hitno 

4. nije važno/nije hitno  

 Odmah na početku izdvaja se priča o intelektualnoj svojini, u koju podpadaju kako industrijska svojina tako i autrosko pravo. U pravo industrijske svojine spadaju: patenat, industrijski dizajn, žig, oznaka geografskog porekla proizvoda, „know-how“ i drugi. Pod Autorsko pravo podpadaju individualne duhovne tvorevine na polju nauke, književnosti i umetnosti. 

Automatsko pravo 

Aleksandra predlaže veoma koncizan i jasan vodič o autorskim pravima Share fondacije “Slobodna upotreba autorskih dela” koji može svaku osobu da uvede u funkcionisanje autrskog prava.  

Upravo u ovom vodiču ističu da je autorsko pravo – automatsko pravo, što znači da je delo zaštićeno od trenutka stvaranja, bez obzira da li je objavljeno ili ne. 

Autorsko pravo se deli na moralno koje uvek pripada autoru i imovinsko pravo.  

Razne licence i šta one znače 

Javni domen jeste kategorijau intelektualne svojine na kojoj nijedna osoba ili pravni subjekt nema privatne interese. Dela iz javnog domena deo su opšteg kulturnog i intelektualnog nasleđa čovečanstva koje svako može da koristi. Međutim, šta pripada javnom domenu zavisi od nacionalnog zakonodavstva, te, ako je nešto u javnom domenu u na primer, Italiji, ne mora značiti da je isti slučaj i u Srbiji.    

Kako bi se licence standardizovale na globalnom nivou, 2007. godine pokrenut je Creative Commons (CC) projekat. A u već spomenutom vodiču “Slobodna upotreba autorskih dela” te licence su i objašnjene. 

 Autorska prava u novinarskoj profesiji 

Vladimira podseća na Kodeks novinara Srbije u kojem se celo jedno poglavlje bavi upravom poštovanjem autorstva.  

 U
novom izdanju podkasta „Krenule smo“ Vladimira i Aleksandra pričaju o učestaloj
temi kreativne blokade. Autorke odmah na početku pričaju o ovom terminu koji
možda često spominjemo, ali ne promislimo ga do kraja. 

Jer kada spomenemo termin „kreativne blokade“ prvo na šta pomislimo je pisanje. Ili, ako ste u novinarskim vodama, onda pisanje i osmišljavanje priče.  

A kreativna blokada može da nastupi u bilo kom polju u kom radite ili poslujete.
Ne bitno da li su to brojke koje jednostavno nemaju smisla, ili su to beli papir ili formular čije popunjavanje je toliko teško da se ponekad zapitamo da li smo uopšte dobri u tome šta radimo.  

Zašto, kad nam je samo to falilo?

Kreativne blokade mogu biti izazvane mnogim razlozima.

Aleksandra spominje kako je u istraživanju teme naišla na jednu interesantnu
stvar.  

Istraživala je ovu pojavu na srpskom i engleskom jeziku. I sadržaji koje je pročitala na srpskom jeziku uglavnom su bili fokusirani na objektivne(nije) razloge: kreativna blokada se dešava kada vam se ne dopada projekat, kada ne pišete o stvarima koje vas ne interesuju najviše.. 

Međutim, na engleskom jeziku je pronašla članke koji više pričaju o mentalnom, psihičkom i emotivnom stanju osobe kod koje se pojavi kreativna blokada.  

Naravno da postoji rešenje

 Svaka osoba drugačije funkcioniše – tako i autorke podkasta „Krenule smo“. Dok je Vladimira vizuelni tip, i voli da zapiše i razdeli sve svoje obaveze, ili da ih grupiše, Aleksandra voli kada se organizuje, odradi sve ostale obaveze da joj ništa „ne bi visilo nad glavom“ i da se posveti kreativnom poduhvatu.   

Ako vodimo „one girl show“ često se desi da naiđemo na barijeru i ne znamo kako da je zaobiđemo. To se dešava u svakom poslu, a pogotovo kada pričamo o kreativnoj industriji. Ne znamo iz kog ugla da sagledamo problem koji je pred nama, kako bi ga rešili na najbolji mogući način. Zato mesta okupljanja mogu da budu „spas“ – prostor za ideje, usavršavanje, povezivanje.

Ovo izdanje podkasta „Krenule smo“ Vladimira iz VDV media i Aleksandra iz Fabrike kreativnosti snimaju u Podkast Ćošku koji je u sklopu NDNV Media Hub-a.

Jer, upravo je NDNV Media Hub mesto okupljanja autorka podkasta, a to je i mesto redakcija njihovih medija.

A to je i tema ovog izdanja: mesta na kojima preduzetnice/i mogu da se povežu, da zajedno pričaju o projektima na kojima rade, te da dele iskustva ali i svoja znanja, odnosno da se povezuju.

Vladimira iz VDV media i Aleksandra iz Fabrike kreativnosti vratile su se posle duže pauze, ali odmah na početku objavile su i novu vest: od ovog izdanja podkasta „Krenule smo“ će biti objavljivan dva puta mesečno – svaki drugi četvrtak.

Delegiranje se uči

Odmah posle prisećanja kada su se prvi put srele sa terminom „delegiranja obaveza“ Vladimira je podsetila kako je u pitanju zapravo „meka veština“ ili soft skill te da je to veština koja se zapravo uči i razvija.

Delegiranje obaveza omogućuje uštedu vremena, rasterećenje, vremena za druge, nama važnije obaveze ali i kvalitetnije urađen posao, kaže Aleksandra.

„Više ljudi znači i više uglova sagledavanja na određeni problem, te je tako moguće doći do više rešenja ali i do kvalitetnijih rešenja“. (od 1,12)

Vladimira dodaje i eliminaciju stresa.

„U svom radu sam primetila da ga ima i previše baš zato što sve radim sama“. (1,53)

Obe se slažu da ukoliko nije u pitanju samo delegiranje radnih zadataka na poslu, već i u privatnim životima.

Zadaci koje njima predstavljaju stres i koje rado delegiraju: Vladimira kaže da su to računovodstveni zadaci, dok je Aleksandra istakla važnost osećaja olakšanja kada je delegirala vođenje socijalnih mreža Fabrike kreativnosti.

Zaključuju i da je za delegiranje obaveza važno imati kvalitetne saradnike kome će ti zadaci biti i raspoređeni, ali i finansijske mogućnosti za angažovanje saradnika.