Bojan Leković je prošao jako dug i trnovit put, pre nego što se uopšte obreo u preduzetničkim vodama. Nakon završenih studija, bio je dve godine asistent na Elektronskom fakultetu u Nišu. Želeći da unapredi svoju akademsku karijeru, zbog doktorskih studija seli se u Holandiju, gde je prinuđen da se prilagodi velikim kulturološkim razlikama, koje postoje između dve zemlje. Od odlaska u Holandiju, stvari se ne odvijaju baš najbolje po njega.

Jednog ponedeljka, vozeći se tramvajem na univerzitet, gledajući iz njega golf teren i druge ljude kako tog jutra igraju golf, shvata da je nesrećan kako njegov život izgleda, kao i da akademska karijera nije nešto što ga čini srećnim i gde sebe vidi u budućnosti. Odlučuje da promeni neke stvari i ulazi u korporativni svet. Pronalazi posao u KPN-u, holandskom kraljevskom telekomu, najznačajnijoj telekom kompaniji u Holandiji.

Ni taj deo nije baš najsjajnije počeo po njega. Prvi dan, na svom korporativnom poslu, odlazi na sastanak sa novim šefom, koji mu kaže da će, usled novonastale situacije, najverovatnije biti otpušten. Nemajući puno izbora, možda i iz čistog očaja, u jednom trenutku aplicira za novi posao, za koji čak i ne zna šta je, osim što u nazivu istog, pored nepoznatih reči, stoji inženjer. Srećom, izgleda da ni drugi nisu znali šta taj posao podrazumeva, pa za isti, osim njega, niko nije ni aplicirao. Kao jedini prijavljeni kandidat, dobija posao, iako je kasnije saznao da je malo falilo da ga, iako jedini aplikant, ne dobije. Narednih deset godina provodi na toj poziciji radeći na razvoju inovativnih tehnologija.

Međutim, tokom svih tih godina, a imajući u vidu da šansa da u svakom trenutku ponovo dobije otkaz uvek postoji, uveliko razmišlja o pokretanju sopstvenog biznisa. Uvidevši da će internet imati velikog značaj u budućnosti, a obzirom da je video koliki značaj holandski sajt „Marktplaats“ ima na tržište Holandije, na terasi u Nišu, zajedno sa svojim bratom i suprugom, odlučuje da stvori srpsku verziju istog.

Iskustvo koje je godinama prikupljao u korporativnom svetu je bilo jako značajno u tim trenucima i pomaže mu da lakše pokrene ceo posao. Ipak, put do toga da postanete 78. kompanija na svetu u industriji u kojoj radite, gde se KupujemProdajem danas nalazi, ne može biti lak. I nije ni bio.

Izuzetna životna priča, o prilagođavanju, padovima, upornosti, potrazi za svojom unutrašnjom srećom, otkrivanju sebe kao preduzetnika, borbi da se ideja sprovede u delo, uprkos brojnim „medvedima na putu“, je samo deo onoga što ćete imati prilike da čujete u ovom razgovoru i iz toga izvučete neprocenjivo vredne savete.

Saša Popović je suosnivač i CEO Vega IT Sourcing-a. Od malih nogu, još dok je radio sa svojim dedom, je pokazivao preduzetničke crte. U sedmom razredu osnovne škole je počeo sa programiranjem i zaljubio se u isto. Bavio se frilensingom, da bi se zatim u jednom trenutku zaposlio u holandskoj IT kompaniji.

Preduzetnički duh, želja za stvaranjem, kao i želja za slobodom, mu ipak nisu dali mira. I pored jako dobre plate u holandskoj kompaniji, a sa druge strane velikog rizika, obzirom da je imao kredit za stan, auto na lizing, tek započetu porodicu, sa trudnom suprugom, kao i početkom svetske ekonomske krize, Saša odlučuje da napusti siguran posao i sa cimerom iz studentskih dana pokrene zajedničku kompaniju 2008.

Prva veliki izazov koji su imali pred sobom je nešto iz čega su izvukli mnoge lekcije, koje su im pomogle da imaju neverovatan uspeh u proteklim godinama, te danas Vega IT Sourcing ima preko 170 zaposlenih, uspešno posluje na nekoliko inostranih tržišta, ima kontinuirani rast i jedan od najneverovatnijih radnih prostora u Srbiji.

Kompanijska kultura i odnos prema radnicima su nešto što su Saša i njegov partner postavili kao prioritet u svojoj kompaniji, pa danas mogu poslužiti, gotovo svim kompanijama, kao primer. U jednom trenutku su čak ljudi, koji su radili kod njih u kompaniji, imali veće plate od njih samih. Ipak, taj stav je nešto što je postavilo čvrste temelje na kojima je njihova kompanija mogla da se razvija i postane ono što je danas.

Intervju koji će vam omogućiti mnoštvo saveta, uvid u razmišljanje prvog čoveka kompanije, koja ima neverovatan poslovni uspeh u prethodnih deset godina, ali i njegov stav o odnosu prema kolegama u firmi, koji bismo želeli da postane uzor svima koji pokreću, ili već imaju, svoje kompanije.

Nikola Obradović je proglašen za najboljeg mladog menadžera 2017. od strane Srpske Asocijacije Menadžera. Sa 4 godine je dobio svoj prvi kompjuter i to je umnogome odredilo njegov životni put. Jako mlad počinje da pravi različite programe, prodaje ih i pokazuje svoj preduzetnički duh.

Pobednik je prvog Google start up vikenda u Novom Sadu. Posle završenog fakulteta i desetak godina rada kao frilenser, 2012. godine pokreće No Solutions. U prvih 2-3 godine je celokupan posao obavljao sam, a onda kreće astronomski uspon u zadnje 3 godine. Mentor je u Srbiji i nekoliko evropskih zemalja, te na taj način pomaže mladima i vraća dug zajednici. Trenutno učestvuje u desetini projekata u Srbiji, Americi, Kanadi i imaćete priliku u razgovoru da čujete na koji način uspeva sve to da postigne.

Za sve one koji razmišljaju o pokretanju biznisa u IT sektoru, ili su tek par godina u njemu, ovaj razgovor je od neprocenjive vrednosti i obavezno štivo. Za one koji nisu u IT sektoru, ovaj razgovor nudi neke izuzetne lekcije koje su generalno primenjive u preduzetništvu, pa možete proveriti kojim principima i metodama je Nikola došao do laskave titule najboljeg mladog menadžera Srbije.