Podcast mreža

Pandemija korona-virusa dovela je do povećanja nezaposlenosti jer su mnogi ostali bez posla. U saopštenju Republičkog zavoda za statistiku koji je za drugi kvartal 2020. godine uradio Anketu o radnoj snazi navodi se da je došlo do smanjenja zaposlenosti i nezaposlenosti na račun povećanja neaktivnosti. Dok je smanjenje nezaposlenosti ravnomerno raspoređeno kod oba pola, do pada zaposlenosti je došlo isključivo kod žena.

STATISTIKA: ŽENE DISKRIMINISANIJE

Prema poslednjem statističkom biltenu Nacionalne službe za zapošljavanje, objavljenom u septembru, u Srbiji je trenutno prijavljeno 508 hiljada nezaposlenih, od čega više od polovine – 282 hiljade čine žene.

Žene su najčešće diskriminisane, prema ličnom iskustvu, po osnovu pola, starosti, bračnog i porodičnog statusa, izgleda i zdravstvenog statusa.

DISKRIMINACIJA – NEOGRANIČEN SKUP NEMOGUĆNOSTI

Smiljana Milinkov, docentkinja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu navodi da prema istraživanjima dolazi do veće diskriminacije žena na radnom mestu. Upozoravajuće je što su u tom istraživanju pitani i muškarci koji su diskriminaciju nad ženama videli čak u pet kategorija.

„Diskriminacija prilikom zapošljavanje ali i kasnije vrlo je prisutna. Što pokazuju različita istražvanje ali i neposredno iskustvo. IPSOS je objavio istraživajne u kome se i muškarci i žene slažu da su žene u nepovoljnom položaju. Nekako su i jedna i druga grupa izdvojle nekih pet segmenata. Jedno je da su žene diskriminisane u situacijama, odnosno gde se najviše plaše da će da ostanu bez posla ako odu na porodiljsko. Zatim, druga stvar je nerazumevanje poslodavca za bolovanje zbog dece. Treća stvar je seksualno uznemiravanje. Četvrta, jeste i dalje prisutne predrasude da žene mogu jedako dobro da rade kao muškarci i peta je upravo ta nemogućnost napredovanja“

Diskriminacije ima od najnižih pozicija, radnih zadataka, preko diskriminacije kada je u pitanju porodiljsko, do mnogo viših pozicija, do kojih i kada žene dođu ponovo nemaju isti status kao i muškarci. To se najlakše može videte i po razlike u platama. Međutim, Lupšor objašnjava da ne moramo da upoređujemo visoke pozicije kod muškaraca i žena, jer je ta razlika vidljiva u svim segmentima.

„Svuda gde muškarac i žena rade na istoj poziciji žena uglavnom ima manju platu od muškarca. Ne mogu da sa sigurnošću da tvrdim, ali recimo negde bar 75 -80% žena na istim pozicijama ima manju platu od tvojih kolega muškaraca. Pritom kada je firma u problemima prvo se otpušta žena, muškarac se ostavlja jer je to on je taj koji navodno hrani porodicu, a žena može da bude kod kuće izradi kućne poslove i da time zadovolji svoje učešće u domaćinstvu. Ima previše slučajeva žena koje su nam se javljale sa tim problemom da su i diskriminisane u samim poslovima – recimo jedna žena nam je rekla “kada treba da se nosi teško ja sam muško, a kada treba da se riba pod ja sam žensko”. Znači postoji ta podela koje poslove muškarci ne mogu da rade ali za žene to ne važi“

KAKO DO RAVNOPRAVNOSTI NA POSLU? 

Međutim, Irena Pejić, sociološkinja i novinarka portala Mašina, ističe da mora doći do promena koje su sistematske.

„Čini mi se da promene moraju biti sveobuhvatne u smislu sistemske, ne mogu se zadržavati na kozmetičkim nivoima jer nije dovoljno da se mi nominalno zalažemo protiv diskriminacije ili da je zakonom zabranjujemo ako postoji uvreženi stav da žene manje znaju, manje vrede, da su manje stručne od muškaraca koje su njihove kolege. Dodatno komplikuje stvar stav da treba da ostanu kući, da se brinu o porodici i da karijera nije njihovo polje. U tom smislu pored edukacije koja je neophodna, treba ojačati i sistem podrške u smislu otvaranje većeg broja vrtića koji će biti javno finansirani, pa čak i siromašnim ženama, naročito siromašnim ženama, otvaranje škola, javno finansiranje prevoza kako bi ceo taj sistem mogao da funkcioniše i gde bi se otvarao prostor da žene zaista i mogu da više participiraju i na tržištu rada i u politici, ali i dalje.“ 

Saradnici emisije: Irena Čučković, Iva Gajić, Nemanja Stevanović, Sanja Đorđević, Aleksandra Bučko

Pratite nas i na mrežama Facebook, Twitter, Instagram i platformi podcast.rs.